Шта је тачан разлог због чега је манифестација одржана у августу није познато, свакако треба имати у виду неповољну политичку, материјалну и сваку другу ситуацију у држави, изазвану ратом који се одвијао у региону и санкцијама. Из писма Воје Марјановића, које је у мају те године упућено свим групама учесницима, сазнајемо да је манифестација одложена због „стицаја изузетно неповољних околности сваке врсте“.
Прослављајући 25 година постојања, Смотра је добила и пригодан назив – сребрни јубилеј. Овом приликом Министартсво за кулуру Владе Србије финансијски је подржало манифестацију оцењујући програм Смотре као велики допринос у неговању народне традиције и очувању културног идентитета српског народа.
У погледу програма уочавају се упадљиве разлике у односу на протекле године, по први пут програм није одржаван на позорници постављеној на стадиону, већ на летњој бини испред Спомен дома културе. Концерт је одржаван на три пункта на којима су биле монтиране бине, од којих су оне на новим локацијама биле постављене испред хотела „Рудник” и у порти цркве, што је свакако сведочанство новог доба и промене политичких схватања, односно враћање места цркве као саборног места. Избор за најлепшу пастирицу одржан је засебно у вечерњем програму. Неки од предлога које је Војислав Марјановић изнео у допису са сугестијама за измене и побољшања на програму, предатим Одбору Смотре 1989. године, виде се овде, у оквиру манифестације када је он први пут постао генерални директор Смотре.
Због прослављања јубилеја 25 година, манифестација је трајала дуже и била обогаћена новим садржајима. Такође је промењен и заштитни знак Смотре.
Програм је започет у петак, 31. маја у вечерњим часовима, у великој дворани Спомен дома културе, програмом посвећеним педесетој години устанка у Србији. Затим је уследила поздравна реч председника Програмског савета Смотре Милисава Миленковића. Програм је настављен пројекцијом ТВ етно-филма: „Последња Русаља из Дубоке”, у производњи РТВ Београд, чији је аутор било Иља Слани. Тада је одржан и разговор на тему „Етнологија на телевизији-документација о Звижду и Хомољу”. У разговору су учествовали представници Етнографског музеја из Београда и редакције научног програма РТВ Београд. Овај део програма завршен је предпремијером ТВ етно-филма „Вучари”, такође аутора Иље Сланог и у продукцији РТВ Београд. За организацију овог програма били су задужени Научни програм РТВ Београд и Одбор Смотре. Цео програм је био сниман као посебна емисија, планирана да се емитује у оквиру научног програма РТВ Београд.
Јавна набавка мале вредности број 2/20 - добра - Набавка огрева за грејну сезону 2020/2021. Позив за подношење понуда: http://portal.ujn.gov.rs/Dokumenti/PozivZaPodnosenjePonuda.aspx?idd=2758334&idp=2758328&vz=2 Конкурсна документација: http://portal.ujn.gov.rs/Dokumenti/KonkursnaDokumentacija.aspx?idd=2758337&idp=2758328&vz=2 Измена број 1 конкурсне документације: http://portal.ujn.gov.rs/Dokumenti/IzmenaKonkursneDokumentacije.aspx?idd=2759966&idp=2758337 Обавештење о продужењу рока: http://portal.ujn.gov.rs/Dokumenti/ObavestenjeOProduzetkuRokaZaPodnosenjePonudaPrijava.aspx?idd=2759982&idp=2758328&vz=2…
У петак, 26. маја, смотра је започета радом радио станице, као и такмичењем ликовних секција основних школа из општине Кучево у осликавању асфалта, у тадашњој улици Маршала Тита, док је у подне је одржан базар старих заната. У вечерњим часовима уследило је отварање изложбе народног рукотвора у Галерији Спомен дома културе, коју је отворио Војислав Марјановић. У великом холу Спомен дома културе, одмах затим је отворена изложба ликовних радова и фотографија ученика из основних школа Југославије, одабраних на конкурсу Тик-Така и Дечјих новина.
Припреме јубиларних, 20. Мотива, започете већ посебним ангажовањем око претходне смотре, конкретизоване су кроз неколико састанака Одбора и Програмског савета почетком 1987. Идеја да се јубилеј Смотре повеже са прославом 200-годишњице рођења Вука Караџића реализован је, пре свега, кроз организовање округлог стола са темом Вук и његово дело у Источној Србији. Суорганизатор је био Етнографски институт САНУ, а догађај је уприличен пре саме Смотре, 9. априла, у Српској академији наука и уметности у Београду. Округли сто је водио етнолог Драган Антонић, а излагања су публикована у монографији објављеној поводом 20. Мотива.
Амбициозне припреме 19. Хомољских мотива имале су за циљ утемељење наредне, јубиларне Смотре. Сав пропагандни материјал је припремљен на време да се Смотра може најавити на Сајму туризма, спорта и наутике у Београду, где су Угоститељско-туристичка радна организација „Партизан“ и Туристички савез Србије имали „национални ресторан” и штанд Хомољска разгледница. На овим локацијама три дана су се смењивале изворне групе из Општине Кучево, које су својим атрактивним наступима биле нарочита реклама и позивница за присутне, а привукле су и пажњу средстава информисања. Програмске иновације које су подстакли Савет и Одбор Смотре односиле су се на различите аспекте манифестације. Неке су биле више контекстуалне природе, попут такмичења за најлепше уређено двориште и балкон и најуређенији излог продавнице у Кучеву. Нове идеје реализоване су и у вези са изложбама рукотворина и сира, отвореним, уобичајено, првог дана. Иновација у оквиру изложбе „народног рукотвора“ била је укључивање и предмета за рад као експоната и демонстрације њиховог коришћења, те су уз материјалне резултате представљене и вештине и знања које су део нематеријалног културног наслеђа.
Сазревање Хомољских мотива као културне институције препознавало се и у потреби да се на неколико година ревидирају принципи организације, па су тако у оквиру припрема 18. Смотре постављена нова Правила, а на основу њих је СИЗ културе именовао нови сазив Одбора смотре са мандатом од четири године. После обављених консултација тај Одбор је именовао нови Програмски савет Смотре и комисије које су имале конкретна задужења: селекторска комисија, комисија за смештај и исхрану, за „пропаганду”, за обезбеђење, за летњу позорницу, за финансије и тако даље, укупно дванаест комисија. У оквиру промена које су се догодиле у вези са 18. Смотром треба поменути и увођење одреднице изворно у назив смотре. Ни о овој промени назива нису сачувана сведочанства о иницијаторима, идеји, аргументима.
