Новине у програму ове године представљли су телевизијски етнолошки филм, изложбу ученичких радова са конкурса Дечјих новина и Тик-Така, као и посебне дисциплине у оквиру програма „Вештине и забаве”, чији су резултати требали бити убележени у Гинисову Књигу рекорда за 1988. годину, што се ипак није догодило. У петак 27. маја, у подне, у Матичној библиотеци Спомен дома културе одржан је округли сто на тему „Будућност и концепција смотре етнолошког југословенског филма”.
Овај округли сто имао је за циљ да јавност информише о новоуспостављеном програму у оквиру Хомољских мотива. Етнолог Драган Антонић говорио је на тему „Будућност етнолошког филма”, директор Спомен дома културе Војислав Марјановић излагао је на тему „Концепција етнолошког југословенског фестивала у Кучеву” и излагање са темом „Телевизијски етнолошки филм”, представила је Радмила Мијатовић, уредница образовног програма ТВ Београд. Већ истог дана у вечерњем програму, у оквиру Југословенске смотре етнолошког филма, приказани су телевизијски етнолошки филмови, са одредницом „овогодишњи избор”. У галерији Спомен дома културе отворене су две изложбе: „Народни рукотвор у околини Кучева”, као и изложба стотину најбољих ликовних радова са југословенског конкурса Дечјих новина и Тик-Така на тему „Традиција, обичаји и ношња мога краја”. У суботу, 28. маја, на простору испред нове зграде Поште одржана је продајна изложба хомољског сира, у организацији РО Аграр-промет Кучево. У великој дворани Спомен дома културе одржана је трибина „Источна Србија од праисторије до данас”, коју је водио Војислав Марјановић, а у оквиру које је репризиран један етнолошки филм и одржане су две промоције књига, „Хомоље у срцу” збирка дечјих песама, аутора Бранка Живковића, и збирке песама Александра Лукића, књижевникa из Пожаревца, о којима су говорили Ђорђе Радишић, књижевник и Јоле Рајковић, главни уредник часописа Браничево из Пожаревца. Стихове из обе књиге говорили су глумци аматерског позоришта „Миливоје Живановић”, такође из Пожаревца. Поворка је кренула у 15:30, а цео програм одржавао се на летњој позорници постављеној на стадиону ФК „Звижд”. У програму су учествовали певачи, свирачи и играчи који негују изворно народно стваралаштво из општина: Кучево, Жагубица, Петровац, Пожаревац, Смедеревска Паланка, Мајданпек, Бор, Зајечар, Неготин, Бољевац и Соко Бања. У избору за најлепшу пастирицу учествовало је девет кандидаткиња, а титулу најлепше понела је Звездана Бранковић из села Мустапић. Победница је награђена златном огрлицом, а пратиље сребрним наруквицама, које је и овога пута доделила Златара Мајданпек.
У недељу 29. маја, поред садржаја који су се надовезивали на претходне дане, одржана је и демонстрација испирања злата на Пеку, коју су вршили браћа Привуловић из Нереснице и Бора Војкановић из Волује. Затим су уследиле народне вештине и забаве, „народни вишебој”, „пастирско надметање”, „поселске разбрибриге”, „златне руке”, затим такмичење које је подразумевало јела по рецепту „наших бака”. Дисциплине у овој категорији биле су припремање јела која се кувају, која се прже, пеку, затим комбиновано припремање јела као и специјалитети сеоске трпезе. Посебна дисциплина била је посвећена пастирском надсвиравању, а такмичење за Гинисову књигу рекорда подразумевало је највећи или најтежи пољопривредни производ, најстарију пољопривредну алатку, најбржег штулаша на 30 метара, најбрже упредање вуне, најбржу мужу пола литре млека и најбрже справљање хомољског качамака. Ови вишебоји одвијали су се на стадиону ФК „Звижд”, њихов сценариста и редитељ био је др Жика Живановић, а водитељи програма били су Љерка Драженовић, Драган Никитовић-Никита и Милан Кнежевић. У послеподневном програму уследила је 3. Републичка смотра дечјег изворног фолклора СР Србије, у чијем су програму учествовале дечје изворне групе из свих региона СР Србије, града Београда, САП Војводина и САП Косово, као и Кучева, града домаћина. За сценарио и режију овог програма била је задужена Богданка Ђурић. Након свечаног затварања 21. Смотре Хомољски мотиви и 3. Републичке смотре дечјег изворног фолклора, започето је јавно снимање емисије „Караван“, Првог програма радио Београда. У овом програму су учествовали најпопуларнији извођачи народне музике, глумци из ТВ серије „Бољи живот“, хумористи и велики народни оркестар. Сценариста је био Бора Ољачић, а водитељ тада чувени Петар Перица Словенски.
Генерални покровитељ Хомољских мотива била је НИРО Борба, а покровитељ Републичке смотре дечјег изворног фолклора биле су НИРО Дечје новине из Горњег Милановца. Улазнице са све програме су се продавале, и то за концерт сеоских изворних гупа 2.000 динара, за народне вештине и забаве 1.000 динара и за републичку смотру дечјег изворног фолклора 3.000 динара.