Амбициозне припреме 19. Хомољских мотива имале су за циљ утемељење наредне, јубиларне Смотре. Сав пропагандни материјал је припремљен на време да се Смотра може најавити на Сајму туризма, спорта и наутике у Београду, где су Угоститељско-туристичка радна организација „Партизан“ и Туристички савез Србије имали „национални ресторан” и штанд Хомољска разгледница. На овим локацијама три дана су се смењивале изворне групе из Општине Кучево, које су својим атрактивним наступима биле нарочита реклама и позивница за присутне, а привукле су и пажњу средстава информисања. Програмске иновације које су подстакли Савет и Одбор Смотре односиле су се на различите аспекте манифестације. Неке су биле више контекстуалне природе, попут такмичења за најлепше уређено двориште и балкон и најуређенији излог продавнице у Кучеву. Нове идеје реализоване су и у вези са изложбама рукотворина и сира, отвореним, уобичајено, првог дана. Иновација у оквиру изложбе „народног рукотвора“ била је укључивање и предмета за рад као експоната и демонстрације њиховог коришћења, те су уз материјалне резултате представљене и вештине и знања које су део нематеријалног културног наслеђа.
Изложба хомољског сира постављена је у новом занатском центру, те је била отворена свих дана трајања Смотре. Као такође устаљени догађај првог дана манифестације организована је трибина, на којој је, уз Војислава Марјановића, у име организатора, Саша Марковић, публициста, говорио о политичким темама, промовисана је књига Милоја Милојевића, ратног команданта партизанског одреда Вељко Дугошевић, а одата је и пошта Исаку Бати Амару, сараднику Хомољских мотива. Поподне је активирана разгласна станица, назначавајући и на тај начин почетак Смотре. Према доступним изворима чини се да пре подне другог дана није било посебних догађања у оквиру Смотре. У том периоду поступно су се окупили сви очекивани учесници концерта и поподне се образовала поворка од преко хиљаду певача, свирача и играча. Радосној атмосфери дефилеа посебно је допринео велики број дечјих група. Концерт сеоских изворних група (и солиста) био је богат и разноврстан. Певало је и играло 637 извођача из 24 села која су представљала 14 општина у Србији. Стручњаци које је делегирао Савез аматера Србије, етномузиколог Драгослав Девић и кореографи Десанка Ђорђевић и Драгослав Џаџевић, најбољима том приликом су прогласили: старију групу играча из Слатине (за извођење сплета кога су чиниле игре Данцу, Бобошика (Bobošika – „Бобица”), Ропота (Ropota – „Ударац”) и Батрњаца (Batrnjaca – „Старост”), а уз ансамбл у саставу: виолина, фрула, кларинет, хармоника и бубањ), мешовиту певачку групу из Сиљевице (отпевали су Ој, изворе, мој студен кладенче и Шта то бруји низ то поље равно), Белку Шарковић из Баничине за „изворно певање без оркестра” (песма Цано, Цано), а Ружу Афронијевић из Шипикова за „изворно певање уз оркестар” (Оки мјеј ис бластамац / Oki mjej is blastamac – „Проклете су моје очи”), затим, трио гајдаша из Буковске, оркестар лејкаша из Врела (који су свирали Руменку и Влајну), фрулаша Спасоја Јовића за свирање без оркестра (мелодије Надметање птица, чобана и чобанице) и фрулаша Новицу Ђорђевића из Нереснице за свирање уз оркестарску пратњу. Неизоставан је био и избор за најлепшу пастирицу, за који су све општине-учеснице имале кандидаткиње, а титулу је понела Горица Ђурић из Бабичине, Смедеревска Паланка. Ревидирање програма Смотре у делу именованом као „народно надметање” објашњено је као „чишћење од непотребних елемената” у корист „аутентичних пастирских дисциплина”, са крајњим циљем да се појача „изворност” као основна нит Смотре. У осмишљавање и реализацију овог програма укључили су се општински Савез организација за физичку културу (СОФК) и стручњаци са Факултета за физичко васпитање из Београда, а атрактивност су појачавали професионални водитељи Драган Никитовић и Милан Кнежевић. Надовезивали су се „народни вишебој”, „пастирска надметања” и „поселске разбибриге”, али се у овом кругу некако нашло и надсвиравање на пастирским инструментима. Паралелно је текло такмичење у припремању јела Златне руке. Уз све поменуте, 19. Смотру је обележила још једна програмска иновација, која је практично била велики успех организатора: после вишегодишњих напора да се у Србији (поново) покрене смотра дечјег фолклора, управо Хомољски мотиви су препознати као адекватан оквир за нову Републичку смотру дечјег изворног стваралаштва. Значај који је овај програм имао код организатора одражава и одлука да то буде главни програм последњег дана манифестације, односно да се не организује раније уобичајен наступ културно-уметничких друштава. На 1. Републичкој смотри дечјег стваралаштва окупило се чак 16 група, чији одабир је био поверен Богданки Ђурић (тада Илић) и Јелени Вујошевић, стручним сарадницама за игру. Упркос настојањима, нису се појавиле групе из покрајина. Нажалост, сви напори организатора и радост малих учесника постали су узалудни због олујног невремена које је задесило Кучево и прекинуло концерт већ на почетку. За утеху је остала радост нових пријатељстава, заживелих међу домаћинима који су у својим домовима угостили децу из других средина. Због непогоде је отказан и за то вече планиран концерт новокомпоноване народне музике. Као подршка организаторима 19. Смотре укључили су се Аграр-промет из Кучева, Златара Мајданпек и Металац из Горњег Милановца. Изложбу рукотворина су снимале Телевизија Београд и једна телевизијска екипа из Минхена, Немачка.