Тек са осмом Смотром дошло се до значајнијег нивоа свести о важности документовања манифестације, те је о њој сачуван много већи број података у односу на претходне. Као што се већ усталило, манифестација је отворена у петак у вечерњим сатима још једним приказивањем Привега у извођењу групе из Ракове Баре. Програм суботњег преподнева чинила су отварања изложби рукотворина, фотографија и слика тематски повезаних са Хомољским мотивима, по први пут је уприличена и изложба цвећа (у сарадњи са Младим горанима из Пожаревца), а на Пеку је организована демонстрација испирања злата. Увек атрактиван дефиле учесника улицама града, том приликом је за централни догађај имао влашку свадбу. 

(више…)

У организационој структури Смотре дошло је до значајних измена 1974. године. Тада се дотадашњи председник Одбора, Драгослав Лукић, због здравствених проблема место уступио Васи Бабићу, а промењен је и секретар и већи број чланова Одбора. Ипак, није дошло до значајнијих измена у концепту манифестације. Отворена је извођењем Привега, на крају је приређен концерт певача-солиста који су побеђивали на претходним такмичењима, а приближно је задржан и распоред осталих садржаја. Од новости се запажају ревидирана листа дисциплина у спортско-рекреативном програму („избачене су све оне [дисциплине] које су одударале од достојанства Смотре”), па се појавио, на пример, „фудбал на штулама”.

(више…)

Организаторе шесте Смотре задесило је оно од чега стрепе сви организатори манифестација на отвореном: у заказаном термину, другог викенда у мају месецу те 1973. у Кучеву време је било изузетно лоше, олуја је донела градоносне облаке, те је Смотра морала бити отказана. Извођачи и публика срели су се на истом месту недељу дана касније. Према очекивању, окупљање је било масовно, представнике је послало 17 општина, поново је гостовала група из општине Вршац, те је у програму учествовало поново преко седамсто извођача. Сразмерно бројна била је и публика, према неким проценама било је око 20 хиљада посетилаца. Признања за најбоље наступе добиле су групе из Ресника, Дубоке и Плавне. Међу „чобаницама” најлепша је била Љиљана Топо из Костолца.

(више…)

(више…)

Претендујући на то да манифестацију и надаље развијају, организатори четвртих Хомољских мотива су осмислили, како би се то савременим речником описало, маркетиншки искорак на престоничко тржиште. Наиме, на Теразијама и у Кнез Михаиловој улици у Београду девојке обучене у народне ношње су делиле пролазницима букете јоргована као симбол Хомоља и летак промотивног садржаја са програмом Смотре под слоганом Хомоље вас зове! 

(више…)

(више…)

Апсолутни успех првих Хомољских мотива био је велико охрабрење и подстицај за организацију наредних смотри. У оквиру њих, у карневалском духу приређена је покретна изложба пољопривредних машина, на Пеку је демонстрирана традиционална метода испирања злата, организоване се такмичарске игре у дисциплинама инспирисаним локалним животом: „битка за прво качамило Хомоља”, „турнир најбољих музара ближе и даље околине”, „шампионат у вретенизму”, „јоргованска трка” и „победник (у једењу) јагњеће главе”. Наравно, централни догађај била је Смотра народног стваралаштва. Место збивања поново је био стадион. Несумњиво је да је ’добар глас’ о првим Мотивима одјекнуо надалеко и привукао нове учеснике, а вероватно делом и зато да би напредак манифестације био очигледан, број учесника је повећан: било их је преко 300. Долазили су из општина са којима се на овом пољу већ сарађивало, као и из две нове општине – Соко Бања и Мало Црниће, што је са домаћинима чинило завидан скуп представника чак 11 општина. Атрактивности програма допринео је водитељски пар који су чинили Дуња Ланго, спикер-водитељ РТВ Београд, и Ђорђе Марјановић, по рођењу Кучевљанин, тада већ изузетно популаран певач забавне музике, а у отварању Смотре су учествовали тада млади глумци Воја Брајовић, Бранко Цвејић, Цвијета Месић и Драган Војнов. Сценарио је, као и претходне године, припремио Жика Живуловић.

(више…)

За потребе главног програма прве Смотре Хомољски мотиви монтирана је позорница на стадиону Фудбалског клуба „Звижд”, како би у њему могао да ужива велики број људи. Интересовање је било изузетно: према сећањима очевидаца, окупило се између осам и десет хиљада гледалаца. Овај податак је посебно упечатљив када се има у виду да је Кучево тада имало око четири хиљаде становника. Након поздравне речи Драгослава Лукића, идејног творца Мотива, Момчило Мома Марковић, носилац одликовања народни херој и „почасни грађанин” Кучева, званично је отворио Смотру. Наступило је 265 извођача из чак девет општина источне Србије, а домаћине, општину Кучево, представљали су учесници из Нереснице, Шевице, Дубоке и Волује. 

(више…)

Смотра народног стваралаштва "Хомољски мотиви" је најстарија и једна од најзначајнијих маифестација ове врсте у Србији. Наредних дана на овој страници објавиљиваћемо одломке из монографије "Пола века Смотре Хомољски мотиви…