Апсолутни успех првих Хомољских мотива био је велико охрабрење и подстицај за организацију наредних смотри. У оквиру њих, у карневалском духу приређена је покретна изложба пољопривредних машина, на Пеку је демонстрирана традиционална метода испирања злата, организоване се такмичарске игре у дисциплинама инспирисаним локалним животом: „битка за прво качамило Хомоља”, „турнир најбољих музара ближе и даље околине”, „шампионат у вретенизму”, „јоргованска трка” и „победник (у једењу) јагњеће главе”. Наравно, централни догађај била је Смотра народног стваралаштва. Место збивања поново је био стадион. Несумњиво је да је ’добар глас’ о првим Мотивима одјекнуо надалеко и привукао нове учеснике, а вероватно делом и зато да би напредак манифестације био очигледан, број учесника је повећан: било их је преко 300. Долазили су из општина са којима се на овом пољу већ сарађивало, као и из две нове општине – Соко Бања и Мало Црниће, што је са домаћинима чинило завидан скуп представника чак 11 општина. Атрактивности програма допринео је водитељски пар који су чинили Дуња Ланго, спикер-водитељ РТВ Београд, и Ђорђе Марјановић, по рођењу Кучевљанин, тада већ изузетно популаран певач забавне музике, а у отварању Смотре су учествовали тада млади глумци Воја Брајовић, Бранко Цвејић, Цвијета Месић и Драган Војнов. Сценарио је, као и претходне године, припремио Жика Живуловић.
Нажалост, нема података о музици и играма које су изведене, али је упамћено да су за најбоље проглашени учесници из Бора, Неготина и Кучева, из села Дубока. Назив Хомољски мотиви понела је и збирка песама Мирка Лукића, песника из Мишљеновца, коју је те године објавио Организациони одбор Смотре.