Мапа Кучево град – Мапа Кучево општина – Како доћи до Кучева
У залеђу Дунава са једне, окружена Хомољским планинама са друге стране, налази се општина Кучево. Захвата површину од 721 км2. Рељеф се креће од равничарског (у доњем току реке Пек), од брдско-планинског који обухвата шумовите пределе Звишких планина, Северног Кучаја и северозападне обронке Хомољских планина. Надморска висина креће се од 120м (град Кучево) до 920м.
Ова област позната је као Звижд, а у њеном самом средишту, на обали реке Пек смештен је град Кучево који је административни, привредни, политички и културни центар Општине. Са околним насељима град има око 6000 становника.
Кучево и околина од давнина познати су као рударски крај, посебно богат племенитим металима. Археолошка налазишта потврђују да су се на овом подручју још римљани бавили ископавањем и прерадом руде, а приче о златоносном Пеку и данас голицају машту авантуриста.
Од културно историјских споменика издвајају се археолошко налазиште римског рударско-металуршког центра Краку Лу Јордан из 3 в.н.е. и Вила Карађорђевића у Нересници, а од природних лепота пећине Церемошња, Равништарка и Дубочка пећина. Подручје Кучева обилује и шумама, што климу чини веома пријатном у току целе године.
У општој ужурбаности 21. века, овај крај је сачувао нешто од шарма и патине давних времена. Традиционалне културне вредности, древни народни обичаји, необична, често мистична, веровања, темпераментне влашке игре, народне ношње живописних боја само су део заоставштине која се чува и преноси.
Легенда домаће забавне музике Ђорђе Марјановић рођен је у Кучеву, где и данас повремено борави. У оближњем селу Нересница, рођен је и најраније детињство провео је велики српски пеник Стеван Раичковић. Жанка Стокић, чувена предратна глумица, по многима највећа дива српског глумишта свих времена, део свог детињства провела је у Раброву, насељу у околини Кучева.
Најзначајније културне манифестације у општини Кучево су: Смотра народног стваралаштва „Хомољски мотиви“, Међународни фестивал телевизијског етнолошког филма ФЕСТЕФ, Фестивал „Труба Мирослава Милета Матушића“ и Позоришне свечаности „Жанки у част“.