Историјат

Хомољски Мотиви Историјат

Пре више од пет деценије бацили смо племенити, брушен мален камен у мирне воде Звижда и Хомоља, брдовитог Кључа и љуте Крајине, распеваног Левча и Ресаве, разигране Јасенице и валовите Шумадије, равног Стига и Поморавља. Кругови се раширише. На позив се одазваше играчи, свирачи и певачи.

          Тако настадоше ХОМОЉСКИ МОТИВИ, прва и највећа светковина народних уметника у Србији, која ће трајати док они трају.

Хомољски Мотиви Историјат

   Смотра народног стваралаштва „Хомољски мотиви” први пут je одржана почетком маја месеца 1968. године. Идеја групе локалних ентузијаста који су се окупили на овом послу, била је да се богатсво народних обичаја, игре, песме, свирке, народних ношњи, прикаже на позорници и на тај начин сачува од заборава.

   Од  тог маја 1968. године, прошло је пола века, али је идеја „Мотива” остала иста: прикупљање, чување и приказивање игре, песме и свирке у њиховом натрадиционалнијем облику.

   Најзначајнији део програма Смотре је Концерт народних уметника, затим концерт „Дечје страватлаштво“, као и низ традиционалних програма као што су Продајна изложба хомољског сира и меда, Демонстрација испирања злата на обали Пека, Такмичење „Златне руке“, Базар старих заната, разне изложбе, промоције, концерт…

Хомољски Мотиви Испиранје ѕлата на реци Пек

   По угледу на „Хомољске мотиве” у Србији су касније ницали многобројни сабори и смотре, али  је Смотра у Кучеву  остала јединствена и по квалитету и по броју учесника. На „Мотивама” наступају народни уметници из свих крајева Србије.

   Бити позван на „Хомољске мотиве” не значи само бити примећен, већ и високо вреднован.

  У корак са временом, током година трајања, Смотра „Хомољски мотиви” је  расла и развијала се увек поштујући изворно начело  очувања нематеријалне културне баштине.

  „Мотиви” су добитник два висока признања – Вукове награде и Туристичког цвета.

  Оснивач „Хомољских мотива“ је општина Кучево, а организатор Центар за културу „Вељко Дугошевић“, уз помоћ бројних установа и организација.

 

У добру нам дошли, у радости Вас походили!

 

 

 

Facebook
Twitter
LinkedIn
Pinterest