У нади да ће померањем термина одржавања Смотре ка лету умањити ризик у вези са временским условима, организатори су одлучили да се манифестација организује трећег викенда маја месеца. Својим учешћем у програмима ове Мотиве обогатили су извођачи из чак четрдесетчетири села која су представљала 18 општина Подунавског, Зајечарског и Шумадијско-поморавског региона, поново њих више од хиљаду – 1129. Као гости су наступили чланови професионалног ансамбла Коло из Београда. Процене су да је програме ове Смотре пропратило преко тридесет хиљада посетилаца.

(више…)

Према одлуци Скупштине СИЗ-а за културу и Већа Скупштине Општине Кучево, припрема једанаесте Смотре започета је ревидирањем Програмског савета, за чијег председника је именован Исак Бата Амар из Секретаријата за културу Србије, за секретара – Војислав Марјановић из СИЗ-аза културу Кучево, а укупан број чланова је смањен на шеснаест. Одбор Смотре је радио у пређашњем саставу, а био је уобичајено ангажован и велики број сарадника. Велике размере према укупном броју учесника какве су имали претходни, јубиларни Мотиви, броју општина и села из којих су дошли, било је тешко поновити, али је све и даље било на завидном нивоу: побројано је нешто преко 800 учесника који су дошли из 32 села једанаест општина у Србији, а посебну пажњу су привукли гости из села Ложани код Струге, Македонија. Према бројчаним показатељима, пажња посетилаца се није смањивала – забележено је да их било преко 35 хиљада. 

(више…)

Деценија постојања Хомољских мотива обележена је програмом који је трајао уобичајена три дана према устаљеном распореду догађаја, али је по броју учесника ова Смотра превазишла све претходне – било их је преко хиљаду, тачније 1054. Долазили су из 15 општина Подунавског, Зајечарског и Шумадијско-поморавског региона и представљали тридесетседам села, а ревијално је наступила група из Ругова, Општина Пећ. Захтеван задатак организације дефилеа овако импозантног броја учесника улицама Кучева одговорно је реализовао Стојан Велић. Централно место је (поново) имао приказ влашке свадбе, а за учесницима концерата у поворци су биле пољопривредне машине – покретна реклама испоставе ИМТ-а у Раброву, што је дефиле учинило још спектакуларнијим. 

(више…)

У складу са закључцима саветовања организованог на претходним, Осмим Мотивима, а у контексту даљег јачања самоуправног социјализма, Скупштина Самоуправне интересне заједнице (СИЗ) културе ((пара)државни орган у социјалистичком систему) и Веће удруженог рада (које су чинили делегати ’радних људи’), уз нови Одбор, именовали су и Програмски савет. Наиме, иако се од оснивања сарађивало са стручњацима, Смотра до тада није имала Програмски савет као званично тело. За председника Одбора именован је Васа Бабић, а ово тело је имало још 18 чланова.

(више…)

Тек са осмом Смотром дошло се до значајнијег нивоа свести о важности документовања манифестације, те је о њој сачуван много већи број података у односу на претходне. Као што се већ усталило, манифестација је отворена у петак у вечерњим сатима још једним приказивањем Привега у извођењу групе из Ракове Баре. Програм суботњег преподнева чинила су отварања изложби рукотворина, фотографија и слика тематски повезаних са Хомољским мотивима, по први пут је уприличена и изложба цвећа (у сарадњи са Младим горанима из Пожаревца), а на Пеку је организована демонстрација испирања злата. Увек атрактиван дефиле учесника улицама града, том приликом је за централни догађај имао влашку свадбу. 

(више…)

У организационој структури Смотре дошло је до значајних измена 1974. године. Тада се дотадашњи председник Одбора, Драгослав Лукић, због здравствених проблема место уступио Васи Бабићу, а промењен је и секретар и већи број чланова Одбора. Ипак, није дошло до значајнијих измена у концепту манифестације. Отворена је извођењем Привега, на крају је приређен концерт певача-солиста који су побеђивали на претходним такмичењима, а приближно је задржан и распоред осталих садржаја. Од новости се запажају ревидирана листа дисциплина у спортско-рекреативном програму („избачене су све оне [дисциплине] које су одударале од достојанства Смотре”), па се појавио, на пример, „фудбал на штулама”.

(више…)

Организаторе шесте Смотре задесило је оно од чега стрепе сви организатори манифестација на отвореном: у заказаном термину, другог викенда у мају месецу те 1973. у Кучеву време је било изузетно лоше, олуја је донела градоносне облаке, те је Смотра морала бити отказана. Извођачи и публика срели су се на истом месту недељу дана касније. Према очекивању, окупљање је било масовно, представнике је послало 17 општина, поново је гостовала група из општине Вршац, те је у програму учествовало поново преко седамсто извођача. Сразмерно бројна била је и публика, према неким проценама било је око 20 хиљада посетилаца. Признања за најбоље наступе добиле су групе из Ресника, Дубоке и Плавне. Међу „чобаницама” најлепша је била Љиљана Топо из Костолца.

(више…)

(више…)

Претендујући на то да манифестацију и надаље развијају, организатори четвртих Хомољских мотива су осмислили, како би се то савременим речником описало, маркетиншки искорак на престоничко тржиште. Наиме, на Теразијама и у Кнез Михаиловој улици у Београду девојке обучене у народне ношње су делиле пролазницима букете јоргована као симбол Хомоља и летак промотивног садржаја са програмом Смотре под слоганом Хомоље вас зове! 

(више…)

(више…)