Новине у програму ове године представљли су телевизијски етнолошки филм, изложбу ученичких радова са конкурса Дечјих новина и Тик-Така, као и посебне дисциплине у оквиру програма „Вештине и забаве”, чији су резултати требали бити убележени у Гинисову Књигу рекорда за 1988. годину, што се ипак није догодило. У петак 27. маја, у подне, у Матичној библиотеци Спомен дома културе одржан је округли сто на тему „Будућност и концепција смотре етнолошког југословенског филма”.
Припреме јубиларних, 20. Мотива, започете већ посебним ангажовањем око претходне смотре, конкретизоване су кроз неколико састанака Одбора и Програмског савета почетком 1987. Идеја да се јубилеј Смотре повеже са прославом 200-годишњице рођења Вука Караџића реализован је, пре свега, кроз организовање округлог стола са темом Вук и његово дело у Источној Србији. Суорганизатор је био Етнографски институт САНУ, а догађај је уприличен пре саме Смотре, 9. априла, у Српској академији наука и уметности у Београду. Округли сто је водио етнолог Драган Антонић, а излагања су публикована у монографији објављеној поводом 20. Мотива.
Амбициозне припреме 19. Хомољских мотива имале су за циљ утемељење наредне, јубиларне Смотре. Сав пропагандни материјал је припремљен на време да се Смотра може најавити на Сајму туризма, спорта и наутике у Београду, где су Угоститељско-туристичка радна организација „Партизан“ и Туристички савез Србије имали „национални ресторан” и штанд Хомољска разгледница. На овим локацијама три дана су се смењивале изворне групе из Општине Кучево, које су својим атрактивним наступима биле нарочита реклама и позивница за присутне, а привукле су и пажњу средстава информисања. Програмске иновације које су подстакли Савет и Одбор Смотре односиле су се на различите аспекте манифестације. Неке су биле више контекстуалне природе, попут такмичења за најлепше уређено двориште и балкон и најуређенији излог продавнице у Кучеву. Нове идеје реализоване су и у вези са изложбама рукотворина и сира, отвореним, уобичајено, првог дана. Иновација у оквиру изложбе „народног рукотвора“ била је укључивање и предмета за рад као експоната и демонстрације њиховог коришћења, те су уз материјалне резултате представљене и вештине и знања које су део нематеријалног културног наслеђа.
Сазревање Хомољских мотива као културне институције препознавало се и у потреби да се на неколико година ревидирају принципи организације, па су тако у оквиру припрема 18. Смотре постављена нова Правила, а на основу њих је СИЗ културе именовао нови сазив Одбора смотре са мандатом од четири године. После обављених консултација тај Одбор је именовао нови Програмски савет Смотре и комисије које су имале конкретна задужења: селекторска комисија, комисија за смештај и исхрану, за „пропаганду”, за обезбеђење, за летњу позорницу, за финансије и тако даље, укупно дванаест комисија. У оквиру промена које су се догодиле у вези са 18. Смотром треба поменути и увођење одреднице изворно у назив смотре. Ни о овој промени назива нису сачувана сведочанства о иницијаторима, идеји, аргументима.
Судећи према броју извођача, а забележено је да их је било 1084, Хомољски мотиви су се у четвртом петогодишту усталили као веома велика манифестација. Уобичајени програми првог дана смотре реализовани су по плану и на Седамнаестој Смотри. У преподневним сатима је одржана трибина Источна Србија од праисторије до данас, која је тог пута, неуобичајено, на програму имала подсећање на ранију историју – обележено је 180 година од Првог српског устанка. Изложба рукотворина је у новом Спомен дому културе добила адекватан простор, а у њену организацију се укључио и Туристички савез Општине Кучево и задржан је продајни карактер.
Нови циклус смотри, након јубилеја, започет је са новом енергијом. Пре свега су проширени Одбор и Програмски савет смотре, на састанке Одбора су позивани и представници друштвено-политичких организација, Скупштине Општине, самоуправних-интересних заједница и радних организација, а у оперативне Комисије које је именовао Одбор укључени су нови, млади сарадници. Ангажован је и велики број сарадника-професионалаца. Овако сложен тим организовао је успешну манифестацију која је окупила највећи број учесника до тада – 1280, а лепо време је допринело да и посећеност програма буде рекордна – процењује се да је на 16. Мотивима било преко 40 хиљада посетилаца.
Нови ’мали јубилеј’ организатори су обележили манифестацијом која је следила промовисани концепт са мањим изменама. По бројчаним показатељима то је била веома успешна смотра – преко хиљаду учесника (1057) из 30 места представило се на концертима, а уприличени су и програми других профила. Разгласна станица је у петак пре подне објавила почетак манифестације. Део пратећих програма одржан је у новом, дуго очекиваном Спомен дому културе Вељко Дугошевић. „Изложба народног рукотвора” је уприличена „сопственим снагама” и имала је продајни карактер.
Глобална епидемија коронавируса условила је одлагање низа догађаја у култури и уметности широм света, укључујући велике музичке и филмске фестивале, концертне турнеје, изложбе, извођења представа… Све манифестације које се одржавају…
Осим поновног одржавања смотре у пролећном периоду, на четрнаестим Мотивима било је и измена програма, док је одзив учесника био уобичајен: 16 општина Подунавског, Зајечарског и Шумадијско-поморавског региона представљали су извођачи из 46 села, било је осам културно-уметничких друштава, десет дечјих група и три дувачка оркестра – укупно преко 1157 извођача.
Због националне жалости у мају, проглашене поводом смрти председника Југославије Јосипа Броза Тита, Смотра је одложена за крај августа. У документима о припреми ове манифестације нема сведочанстава о разматрању изостављању географске одреднице из назива Смотре. Ипак, с обзиром на то да су те године реализоване и неке друге иновације, може се посредно закључити да се ради о намери ширења концепта манифестације ка републичком профилу. С друге стране, изостанак одреднице која би ово јасно назначила (као ’стваралаштва Србије’) може се разумети као избегавање директне конкурентности са тада већ устаљеним Сабором народног стваралаштва Србије, који се одржавао у Лесковцу, па и другим аматерским манифестацијама републичког ранга. Свакако, од Тринаесте Смотре у називу изостаје географска назнака.
