Отварањем сајма приватног предузетништва општине Кучево и изложбе старог ловачког оружја и трофеја у тржном центру Бета, у понедељак, 28. маја, отворени су Мотиви, а програм је настављен у галерији Дома културе отварањем изложбе слика и скулптура Владимира Митровића, уметника из Трнаве, као и ФЕСТЕФ-ом, који је ове године обележио јубилеј од 10 година.
Већ позната ситуација августовске Смотре, поновила се и 1999. године, када Хомољски мотиви због бомбардовања тадашње СР Југославије нису могли бити одржани као и увек у мају. Због страшних разарања земље, губитка људи и младих војника, није чудно да су ови Мотиви отворени баш изложбом симболичног назива „Васкрс Светих ратника”, аутора Петра Анђелковића, овога пута у галерији Дома културе.
Смотра је започела 19. маја вечерњим програмом у којем су отворене две изложбе – изложба фотографија „Младост на светковинама” Сергија Калчића и изложба акварела и цртежа Драгана Кецмана, који су настали на Светој Гори, а којима је уметник обележио 800 година Хиландара. Одмах затим улследило је отварање 7. Фестивала телевизијског етнолошког филма ФЕСТЕФ ’98 и пројекције филмова.
Након једног излета у август, одржавање манифестације је већ ове године враћено у мај. Манифестација је као и протекле две године почела отварањем 3. Фестивала телевизијског етнолошког филма ФЕСТЕФ ’93, који је отворила Сања Вукојевић, а о којем је говорио председник жирија Љуба Рељић, као и пројекцијом филмова у четвртак, 26. маја у вечерњим сатима. Следећег дана, у преподневном програму настављене су пројекције филмова и одржан је округли сто са темом „Програм Фестивала 1995”. У вечерњем програму отворена је изложба народног рукотвора, постављена у холу Дома културе. Након отварања, уследило је саопштење жирија ФЕСТЕФ-а, додела награда Гранпри „Златни пастир”, као и дипломе учесницима. Жири је радио у саставу: Љубомир Рељић, председник и чланови Гордана Лазовић и Новак Живковић, а Гранпри фестивала, „Златни пастир”, диплома и новчана награда од 300 динара додељена је Каменку Катићу, за филм „Ђурђевдан у Подвршци”.
Шта је тачан разлог због чега је манифестација одржана у августу није познато, свакако треба имати у виду неповољну политичку, материјалну и сваку другу ситуацију у држави, изазвану ратом који се одвијао у региону и санкцијама. Из писма Воје Марјановића, које је у мају те године упућено свим групама учесницима, сазнајемо да је манифестација одложена због „стицаја изузетно неповољних околности сваке врсте“.
Прослављајући 25 година постојања, Смотра је добила и пригодан назив – сребрни јубилеј. Овом приликом Министартсво за кулуру Владе Србије финансијски је подржало манифестацију оцењујући програм Смотре као велики допринос у неговању народне традиције и очувању културног идентитета српског народа.
У погледу програма уочавају се упадљиве разлике у односу на протекле године, по први пут програм није одржаван на позорници постављеној на стадиону, већ на летњој бини испред Спомен дома културе. Концерт је одржаван на три пункта на којима су биле монтиране бине, од којих су оне на новим локацијама биле постављене испред хотела „Рудник” и у порти цркве, што је свакако сведочанство новог доба и промене политичких схватања, односно враћање места цркве као саборног места. Избор за најлепшу пастирицу одржан је засебно у вечерњем програму. Неки од предлога које је Војислав Марјановић изнео у допису са сугестијама за измене и побољшања на програму, предатим Одбору Смотре 1989. године, виде се овде, у оквиру манифестације када је он први пут постао генерални директор Смотре.
Због прослављања јубилеја 25 година, манифестација је трајала дуже и била обогаћена новим садржајима. Такође је промењен и заштитни знак Смотре.
Програм је започет у петак, 31. маја у вечерњим часовима, у великој дворани Спомен дома културе, програмом посвећеним педесетој години устанка у Србији. Затим је уследила поздравна реч председника Програмског савета Смотре Милисава Миленковића. Програм је настављен пројекцијом ТВ етно-филма: „Последња Русаља из Дубоке”, у производњи РТВ Београд, чији је аутор било Иља Слани. Тада је одржан и разговор на тему „Етнологија на телевизији-документација о Звижду и Хомољу”. У разговору су учествовали представници Етнографског музеја из Београда и редакције научног програма РТВ Београд. Овај део програма завршен је предпремијером ТВ етно-филма „Вучари”, такође аутора Иље Сланог и у продукцији РТВ Београд. За организацију овог програма били су задужени Научни програм РТВ Београд и Одбор Смотре. Цео програм је био сниман као посебна емисија, планирана да се емитује у оквиру научног програма РТВ Београд.
У петак, 26. маја, смотра је започета радом радио станице, као и такмичењем ликовних секција основних школа из општине Кучево у осликавању асфалта, у тадашњој улици Маршала Тита, док је у подне је одржан базар старих заната. У вечерњим часовима уследило је отварање изложбе народног рукотвора у Галерији Спомен дома културе, коју је отворио Војислав Марјановић. У великом холу Спомен дома културе, одмах затим је отворена изложба ликовних радова и фотографија ученика из основних школа Југославије, одабраних на конкурсу Тик-Така и Дечјих новина.
