Судећи према броју извођача, а забележено је да их је било 1084, Хомољски мотиви су се у четвртом петогодишту усталили као веома велика манифестација. Уобичајени програми првог дана смотре реализовани су по плану и на Седамнаестој Смотри. У преподневним сатима је одржана трибина Источна Србија од праисторије до данас, која је тог пута, неуобичајено, на програму имала подсећање на ранију историју – обележено је 180 година од Првог српског устанка. Изложба рукотворина је у новом Спомен дому културе добила адекватан простор, а у њену организацију се укључио и Туристички савез Општине Кучево и задржан је продајни карактер.
Програми другог дана смотре најављени су већ ујутро преко разгласне станице, те је празнична атмосфера заживела и на улицама Кучева. На посебно уређеном делу пијаце организована је такмичарско-продајна изложба сира. Ипак, главни догађај је следио тек поподне – Концерт сеоских изворних група. Поред домаћина – самог града Кучева и осам села која припадају тој Општини, у програму су учестовали представници још 31 места из 16 општина. У поздравним говорима на отварању Смотре истакнуто је да међу учесницима има и „играча певача и свирача који су у осмој деценији живота”, али су ипак млади бројнији, а смотра је у целини похваљена као сам врх аматерских манифестација у Србији. Као одјек ових речи дошле су и одлуке стручне комисије, која је наградила најстаријег инструменталисту Саву Лаловића из Великог Извора, ансамбл фрулаша из Ракове Баре и групе играча из Кладурова и Сеселца, док је групи из Шипикова додељено посебно признање Златна плакета и Повеља. Неизоставан је био и избор за најлепшу чобаницу, а то признање жири је доделио Славици Илић из села Сиге. Забавни програм са комерцијалном народном музиком под називом Вече јоргована организован је у хотелу Рудник. Пратећи програми 17. Смотре обогаћени су програмом Златне руке – оживљење традиционалног начина народне исхране. У сарадњи са ревијом Село и Туристичким савезом Србије, организатори су настојали да подсете на јела која су била део традиционалне културе села овог краја, али су полако нестајала са јеловника „модерних” људи. На концерту најмлађих учесника, „пионирских” изворних група, трећег дана пре подне било је чак десет ансамбала из седам општина. Жири је посебно похвалио наступе група из Осанице, Ракове Баре и Ждрела. Поподне је уприличен концерт ансамбала културно-уметничких друштава „која уметнички надграђују изворни фолклор”. Представило се шест друштава, од којих су нека „надграђивала” игре свога краја, али су поједина комбиновала локални репертоар са оним из удаљених крајева, па и других југословенских република. На овај програм надовезао се концерт професионалних извођача компоноване народне музике, са учешћем тада популарних глумаца.