Нови циклус смотри, након јубилеја, започет је са новом енергијом. Пре свега су проширени Одбор и Програмски савет смотре, на састанке Одбора су позивани и представници друштвено-политичких организација, Скупштине Општине, самоуправних-интересних заједница и радних организација, а у оперативне Комисије које је именовао Одбор укључени су нови, млади сарадници. Ангажован је и велики број сарадника-професионалаца. Овако сложен тим организовао је успешну манифестацију која је окупила највећи број учесника до тада – 1280, а лепо време је допринело да и посећеност програма буде рекордна – процењује се да је на 16. Мотивима било преко 40 хиљада посетилаца.
Иако је званично манифестација траја три дана, дан уочи културних програма у Раброву и Дубокој су организоване „усмене новине” ревија
Село и Задруга – разговори стручњака и пољопривредника. Ови програми су били део настојања да се повећа производња хране у региону. У петак, првог дана Смотре, уобичајено је отворена продајна изложба рукотворина, сада у Галерији Спомен дома културе. Трибина Источна Србија од праисторије до данас, организована у великој сали Дома, поново је донела необично комбиновање тема, овог пута идеолошко-политичких и привредних – о могућностима унапређења пољопривреде у овом региону. Новина у програму манифестације у оквиру поменуте подстицајне стратегије за пољопривреднике била је изложба сира, која је другог дана, у суботу пре подне уприличена на пијаци, а оцењивачки одбор је прогласио најквалитетније производе у категоријама овчји, крављи и „мешани” сир. Награде су обезбедили предузеће Аграр-промет и Одбор смотре. Дефиле учесника је био масован, али и добро организован, укључујући и пољопривредну механизацију на зачељу, па је оставио снажaн утисак на велики број посматрача. На концерту изворних група учествовали су извођачи из четрдесетчетири села која су представљала двадесет општина, што је програм учинило богатим и динамичним. Између осталог, публика је била прилици да слуша жетелачку песму Пораниле две девојке младе (Рујиште), Ширешуље фрунза раре (Širešuljefrunzarare– „Трешњеводрвореткоглиста”, Раденка), Сестра брата на вечеру звала (Валевац), песму уз гајде Овце чува дели Магдалена (Шарбановац), а песме су и свиране, као Ја мај кнте ка одата (Jamajkntekaodata– „Отпевај као некада”на дудуцима – Оснић). Поново су бројнија била извођења игара, и влашких: Батрна пе жос (Batrna pe žos – „Стара доле”), Раца (Raca – „Патка”), Скинћија (Skinćija– „Жишка”), Унгурјанка, и српских: Џивџобарка, Вуцика, Рузмаринка, Зупчанка. Уз генерално висок извођачки ниво, овакав програм је представљао озбиљан задатак за (стручну) комисију задужену за оцењивање. Радмила Петровић, Богданка Ђурић, Драгослав Џаџевић, Душко Станић и Бративоје Марковић одлучили су да се Златна плакета и Повеља за изворно стваралаштво као најбољима доделе: играчима из Оснића (за сплет игара који су чиниле Курдуманка (Kurdumanka – „Игра из насеља Курдуман – Оснић”, Минцта (Mincta– „Преварена”), Коштрељанка, Коштрељка(Koštreljanka, Koštrelјka – „Игра из насеља Коштрељ – Оснић”), Три пазешће, Шкјопа (Šjkopa– „Ћопава”)и Про рупта, певачкој групи из Шљивика (за извођење песме Драги коси, ја му воду носим), народном оркестру из Ждрела (за извођење кола Омољанца), дуету из Валевца (за извођење песме Ајде, ћито, д` идемо), вокалном солисти Мирјани Миладиновић из Мајура (за извођење песме О, девојко Адријана) и гајдашу чије име није сачувано у документацији, а наступио је са играчком групом из Валевца. Најлепшом пастирицом 16. Смотре проглашена је Сунчица Павловић из Турије, а дародавац је уобичајено била Златара из Мајданпека. Програм комерцијалне музике се усталио као део манифестације, а под називом Забавно вече под Хомољем, те, 1983. приређен је у сали хотела „Рудник”. Недељно преподне је протекло, као и обично, динамично: на Пеку је испирано злато, такмичења у пастирским дисциплинама су привукла посетиоце спортског духа, а на позорници су наступали прво дечји ансамбли – укупно њих девет, потом пет дувачких оркестара, а у последњем делу сценског програма приказано је чак шест народних обичаја. За науспешнију дечју групу проглашена је група из Гамзиграда,најбоље представљен обичај је била Русаљка у извођењу групе из Дубоке, а право учешћа на Драгачевском сабору трубача стекао је дувачки оркестар из Жагубице. Велико ангажовање организатора одразило се и на изузетну медијску пажњу коју је 16. Смотра задобила, од већег броја локалних радио станица до Радио Београда, од дневне и недељне штампе до Телевизије Београд, па је одјек Хомољских мотива био завидан.