Осим поновног одржавања смотре у пролећном периоду, на четрнаестим Мотивима било је и измена програма, док је одзив учесника био уобичајен: 16 општина Подунавског, Зајечарског и Шумадијско-поморавског региона представљали су извођачи из 46 села, било је осам културно-уметничких друштава, десет дечјих група и три дувачка оркестра – укупно преко 1157 извођача.
Манифестација је отпочела изложбом „туристичких” фотографија Природне лепоте Србије, која је распоређена по излозима продавница у главној улици Кучева. На први дан је померена и трибина Источна Србија од праисторије до данас, (поново) претворена у политичко-идеолошки митинг посвећен ’устанку’, ’револуцији’ и Титу, те је касније, у извештају о Смотри, као један од циљева постављено и преусмеравање трибине ка темама из различитих области живота овог краја. И демонстрација испирања злата, која се обично дешавала недељом, измештена је у суботње преподне. Поворка учесника је пред наступе уобичајено продефиловала улицама града, а пренос преко разгласне станице је омогућавао да публика чује шта се догађа и пре него што угледа параду. За поподневни концерт првог дана је задржано решење од претходне године – представиле су се само изворне групе и солисти. „Врховни пастир” био је глумац Жика Миленковић, сценарио је писао Драган Петровић, концерт је режирао Малиша Маринковић, а сценографију је урадио Душко Станић. Стручном комисијом је поново председавао Војислав Марјановић – из редова организатора. Целокупан програм је оцењен као квалитетан, а признања су додељена групи играча из Нереснице, групи певача из Селачка, оркестру гајдаша из Буковске, Станки Миловановић из Мраморка за певање без пратње и Војиславу Новаковићу из Дворишта као инструменталисти-солисти (није назначено на ком инструменту). Као замерка организацији концерта помиње се превелико трајање, што је појашњено као последица премашивања трајања наступа у односу на договоре. Трећег дана, у недељу, у преподневним терминима су се одвијала такмичења у „пастирским дисциплинама”. На сцени на игралишту представљале су се дечје групе, бројније но икад раније, од којих је најбоља била из Старчева код Петровца, а приказани су и народни обичаји, од којих је похваљен део обичаја из зимског циклуса („новогодишњи обичаји”) у извођењу групе из Дебелог Луга. Међу дувачким оркестрима најбољим је проглашен оркестар из Врбовца код Соко Бање. У поподневном програму наступили су играчки ансамбли културно-уметничких друштава, који нису рангирани, али је међу похваљенима, као „најближи аутентичном изворном фолклору”, био КУД из Радинца, Смедерево, чију је кореографију урадила Оливера Васић. На тај концерт надовезао се естрадни програм, концерт тада већ афирмисаних певача из овог краја. Измештање концерта комерцијалне музике из простора Дечјег летовалишта у Кучајни на главну сцену у Кучеву било је индикација промена става организатора у односу на функцију Хомољских мотива, али и одраз њиховог суочавања са новом културном климом и економским аспектима манифестације.