Проглас о организовању треће Смотре Хомољски мотиви потписао је као домаћин, „Врховни пастир”,Ђорђе Марјановић. Концепт манифестације је задржан, али су овом приликом уведене и неке иновације: приређена је „Ревија народне ношње источне Србије” и организован је „Избор најлепше пастирице источне Србије”. „Ревија” је у ствари била статична – приређена је као изложба одевних предмета. Њеном припремању здушно су се посветиле Љубица Михајловић, Јерина Радосављевић, Божица Вељковић и Мирјана Терзић.
Поетичан и информативан је текст Војислава Марјановића о изложби ’народне радиности’ у листу Хомољски мотиви, где описује прикупљање експоната, али и део обичајне праксе кроз речи домаћица од којих су позајмљени делови ношње: „Ово је тканица мога Пауна са венчања. И отац му се у њој венчао”, или: „Ово је мој зубун. Мајка ми га направила када сам се родила. По њој меру узимала…”. Белешке посетилаца изложбе из Књиге утисака су одреда похвални, како за саму организацију, тако још више за изузетност изложених радова. Што се идеје о избору најлепше пастирице тиче, у званичној документацији смотри нема много података. Он је, чини се, организован без конкретизације критеријума и начина вредновања лепоте, па и без дефинисања компетентности жирија. Ипак, титула је ласкала девојакама које су се такмичиле, а и публици се допадао овај сегмент програма. По одлуци жирија, најлепша пастирица трећих Хомољских мотиви била је Стана Цокић из Жагубице. Поредбено вредновање било је присутно и код главног програма, па су проглашени науспешнији учесници Смотре. Те, 1970. године, најбоље су, по мишљењу оцењивачке комисије, биле групе из Нереснице и Ждрела, из општина Кучево и Петровац на Млави. Читаву Смотру сценаристички је уобличио Жика Живуловић, тада већ стални сарадник.