28. ФЕСТЕФ – НАГРАДЕ

О Д Л У К А

ЖИРИЈА

28. ФЕСТИВАЛА ТЕЛЕВИЗИЈСКОГ ЕТНОЛОШКОГ ФИЛМА – ФЕСТЕФ 2019,

КУЧЕВО15-19.07.2019.

 

 

         Жири 28. Фестивала телевизијског етнолошког филма – ФЕСТЕФ, у саставу Др. Слободан Наумовић, етнолог – председник, и чланови Јелена Вукмановић, уредник у РТВ Војводине и Звездана Станојевић, професор и ауторка етно филмова, прегледаoје све филмове у конкуренцији за награде. Жири се састајао 15, 16, 17, 18 и 19.07.2019. године и на основу Правилника Фестивала телевизијског етнолошког филма – ФЕСТЕФ,  једногласно донео је следећу

 

О Д Л У К У:

 

  1. ГРАН ПРИ Фестивала „Златни пастир“ додељује сефилму „Лу-лу лу-лу“, аутораПредрага Тодоровића,у продукцијиТВ Центра из Свилајнца.

Филм у први план поставља потешкоће са којима се стрпљиво и ведро носи осамдесетпетогодишња Стана Миловановић док покушава да пренесе својој ћерки Живојки умеће певања пастирских „песама без речи“. Ауторски тим успео је да њену духовитост ненаметљиво и ефектно пренесе на филм и да личну причу прошири на важне етнолошке теме чувања нематеријалног културног наслеђа Влаха и тешку судбину данашњих села.

  1. „Сребрни пастир“ за етнолошки запис додељује се филму „Игранка за покојног Емилијана“, аутора Предрага Тодоровића, у продукцији ТВ Центра из Свилајнца.

Филмски запис на пажљив, одмерен и целовит начин преноси интимну и трагичну причу о игранци коју ожалошћени родитељи намењују свом покојном сину, што је особен део култа мртвих код Влаха.  

 

  1. „Сребрни пастир“ за најбољу режијудодељује се Радомирки Сиљаноски за филм„Вештичји рез“, у продукцији Евгенија Хиперпродакшн.

Проналазећи ефектна редитељска решења, у симболичном сликању љубавних бајалица и клетви, ауторка прави креативни искорак у обрађивању етнолошких тема. 

 

  1. „Сребрни пастир“ за најбољи сценарио додељује се Јелени Јовчић и Владимиру Перићу, за филм „Вертеп у Срему“,  продукција Реморкер, Музеј Срема и Владимир Перић.

Захваљујући прецизном и занатски тачном сценарију, филмски запис прати припрему вертепа, обновљене обредне поворке, која на Бадње вече у сремском селу Лаћарак,  слави рођење Исуса Христа.

  1.  „Сребрни пастир“за најбољу камеру додељује се Игору Петричевићу, за филм„Ако ме примаш за брата, ја тебе примам…“, у продукцијиРадио телевизије Војводина.

Сниматељ је показао ванредан осећај за детаље, готово неприметна преоштравања слике са једног на други план и мајсторско сликање пејзажа као оквира за људски сусрет између вера и култура.

  1. „Сребрни пастир“за најбољу монтажу додељује се Николи Успенском, за телевизијску репортажу„Хомољски змај“, у продукцијиТВ Прва.

Из богатог сниматељског материјала, монтажер Никола Успенски умешно је сложио занимљиву и гледаоцима пријемчиву причу о митолошким бићима, Хомољском змају и Шумској мајци.

  1. „Сребрни пастир“ за најбољи аматерски филм додељује се филму „Пут народне ношње“, кративног тиму ОШ „Милисав Николић“ из Божевца, у продукцији ОШ „Милисав Николић“ Божевац.

Уз аутентична сведочења казивача, млади гледаоци се на детаљан и целовит начин упознају са настајањем, врстама и обележјима народне ношње.

 

  1.  „Златни пастир“ и повеља „CedricDallier“ за набољи страни филм додељује се ауторкиЕрлини Кардани, изНорвешке за филм „У име….“.

Шта се дешава кад један савремени мушкарац са Запада због партнерке прелази у ислам, док се она бори да избегне ограничења која намеће шеријатски брак? Пратећи нова струјања у документаристичком изразу, ауторски и животни пар, пореклом из удаљених култура и религија, снима се међусобно више од пет година. На тај начин се кроз увид у породичну интиму, отварају много шира питања толеранције и савременог односа према религији.

  1. „Сребрни пастир“ у страној конкуренцијиза отварање кључног питања савремене етнологије и антропологије о односу традиције и модерности, исказаног кроз визуелне медије додељује се аутору Дану Јонгблуту, изХоландије, за филм„Мудрост планина“.

Реконструишући помало романтичну визуру холандског истраживача, који се бави традиционалним јелима и пољопривредом памирског народа, аутор драматуршки јасно публици предочава кључне изазове модернизације. Може ли се остати веран традиционалној култури и исхрани, а истовремено прилагођавати савременим животним стиловима!?

 

Жири је одлучио и следеће:

 

  1. Специјално признање додељује се Небојши Илићу Илкету за филм „Пут једне нити“, у продукцији Југ филм Власотинце и ПУ „Милка Диманић“ Власотинце.

На ефектан начин, стављајући децу предшколског узраста у непосредан контакт са старинским поступком израде и бојења одеће, филм развија свест најмлађе публике о важности чувања обичаја и нематеријалне културне баштине.

 

  1. Специјално признањедодељује се Сеаду Шаботићу, из Црне Горе, за филм „Неком своме“, за доследан и одмерен редитељски поступак и одабир необичног угла из којег се баца светло на често обрађивану тему – напуштање завичаја.

 

  1. Специјално признањедодељује се Гулзат Егембердијевој, из Немачке, за филм „Жрвањ“, за интимне исповести које сведоче о истрајавању на суровом обичају отмице невесте, у сеоским срединама Киргистана,  упркос савременим законима који то забрањују.
  2. Специјално признањедодељује сеРези Маџлесију, из Ирана, за филм „Сусрет“, за раскошну фотографију и суптилно поигравање очекивањима гледалаца у приказивању свакодневице једне издржљиве али усамљене иранске сељанке. Њено предано и посвећено припремање хране за верски празник једва да бива примећено од стране њених синова из града.
  3. Специјално признањедодељује сеАни Асеведо, из Бразила, за филм „У потрази за земљом без зла“, за високо естетизовану фотографију и дискетно наговештавање промена које следе малој заједници Гварана на периферији Риа де Жанеира.

 

За бележење вредног културног наслеђа Жири дипломама похваљује и: 

 

СнежануШапоњић Ашанин, за филм„Сеоска слава“,  продукција Народни музеј Чачак,  за зналачко праћење литија око сеоских записа у чачанском крају;

 

НовицуСавића, за филм „Бистричке воденице“,продукција РТС – студио Пожаревац, за кондензовану и ефектну причу о новом животу воденица у близини Петровца на Млави и разним народним веровањима која их прате;

 

МиљануВуковићза филм „Ватра за мртве“,продукција ТВ Прва, којиумешно расплиће колоплет обичаја посвећених мртвима у кучевском крају.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Pinterest