Након једног излета у август, одржавање манифестације је већ ове године враћено у мај. Манифестација је као и протекле две године почела отварањем 3. Фестивала телевизијског етнолошког филма ФЕСТЕФ ’93, који је отворила Сања Вукојевић, а о којем је говорио председник жирија Љуба Рељић, као и пројекцијом филмова у четвртак, 26. маја у вечерњим сатима. Следећег дана, у преподневном програму настављене су пројекције филмова и одржан је округли сто са темом „Програм Фестивала 1995”. У вечерњем програму отворена је изложба народног рукотвора, постављена у холу Дома културе. Након отварања, уследило је саопштење жирија ФЕСТЕФ-а, додела награда Гранпри „Златни пастир”, као и дипломе учесницима. Жири је радио у саставу: Љубомир Рељић, председник и чланови Гордана Лазовић и Новак Живковић, а Гранпри фестивала, „Златни пастир”, диплома и новчана награда од 300 динара додељена је Каменку Катићу, за филм „Ђурђевдан у Подвршци”.
Исте године, по први пут, уз сагласност организатора, уведена је награда Гранпри за камеру. Диплома и новчана награда од 100 динара, такође једногласно додељени су Александру Станковићу за филм „Алмашка црква” из серије „Храмови Новог Сада”. Након доделе награда наступио је ансамбл народних игара и песама Дома културе Пожаревац, са програмом под називом „Играле се делије”. Ови програми одвијали су се у великој сали Спомен дома културе.
Јутарњи програм у суботу 28. маја подразумевао је уобичајени садржај: продајну изложбу хомољског сира, наставак изложбе народног рукотвора, затим продајну изложбу мале пољопривредне механизације на простору вашаришта поред Пека, демонстрацију најстаријег начина исприрања злата на Пеку, поред моста, у башти ресторана „Плажа”, одржане су „Златне руке”, оживљавање и демонстрирање традиционалног наслеђа у справљању народних јела. Свечана поворка-дефиле свих учесника, као и обично кретала се улицом Светог Саве, од зграде средње школе до стадиона. У дефилеу је учествовало преко 1000 учесника. У 16.30 отпочео је концерт сеоских изворних група, са свечаним отварањем, уследила је поздравна реч `Врховног пастира` – глумца Божидара Лонге Павићевића, а затим и наступи учесника. Програм су отворила деца предшколске установе „Лане”, традиционалне „Русаље” извела је Дубока, Оснић је својим играма показао намену кола покојнима и свирање на дудуку, Сумраковац је извео народни обичај који се одвија о летњем Светом Јовану, влашке народне игре извела је Осаница, Кучево су представљали солисти певачи и инструменталисти из Церемошње, Шевице и Кучајне, као и фрулашки оркестар из Каоне, Меленци су представили солисте, играче и тамбурашки оркестар, Градсково је представило Цветка Калиновића који је свирао влашке мелодије на ручно рађеном кларинету, Велики Извор извео је обичај који се изводи за дочек Нове Године „Коледање”, поред певача и инструменталиста, Ресавске игре биле су део наступа Ресавице, а Моравац Балајнаца, Слатина се представила обичајним влашким играма и влашким изворним песмама, те свирањем на листу, омладински фолклор Злота извео је влашке игре као и изворне песме, свирање на листу и фрули, Кусадак је извео игре, песме и свирање на фрули, Косјерић се представио изворним певачким групама и играма, Бољетин је извео влашке игре, Мироч и Црнајка представили су вокалне и инструменталне солисте. Први пут на Хомољским мотивима учествовали су Брзан и Градац и извели шумадијске игре са посела и изворне песме из околине Баточине; сплетовима игара представили су се Трновче и Мелница, а Белушић је извео сплет игара из Левча. На избору за најлепшу пастирицу изабрана је Драгана Траиловић из Дебелог Луга. Свим учесницима су уручене дипломе и захвалнице. Програм се одвијао на летњој позорници на стадиону ФК „Звижд”. Вечерњи програм називом је призивао дух ранијих времена, „Вече јоргована под Хомољем”, подразумевао је естрадни програм у ресторану хотела Рудник. Као и претходне две године, у недељу програма није било.