27. ФЕСТЕФ – НАГРАДЕ

септембар 9, 2018
3:53 pm

Жири 27. Фестивала телевизијског етнолошког филма – ФЕСТЕФ, у саставу др Слободан Наумовић, етнолог, председник, и чланови Eлизабета Конеска, етнолог,и Драгомир Зупанц, редитељ, прегледаoје све филмове у конкуренцији за награде. Жири се састајао 06, 07, 08 и 09.09.2018. године и на основу Правилника Фестивала телевизијског етнолошког филма – ФЕСТЕФ, донео је следећу

О Д Л У К У:

Гран при „Златни пастир“за најбољи домаћи филм додељује се филму „ЦИПОВКА, ХЛЕБ КОЈИ СЕ СМЕЈЕ НА МЕСЕЦ“ ауторке ЈЕЛЕНЕ ВУКМАНОВИЋ, у производњи Радио телевизије Војводина, за богато документовану и фино исткану студију о посебној врсти хлеба – циповки која повезује различите националне традиције у Војводини, а одскора је препозната и као нематеријално културно наслеђе Србије;

„Сребрни пастир“ за етнолошки записдодељује се филму „ВАМПИР ИЗ КИСИЉЕВА“, аутора НОВИЦЕ САВИЋА у производњи РТС – Студио Пожаревац, за ефектну белешку о односу људи према контроверзној појави вампира, која не престаје да узбуђује и плаши јавност, „претећи“ да и сама прерасте у својеврсно културно наслеђе;

„Сребрни пастир“ за најбољу режијудодељује се СЛАЂАНУ СТОЈАНОВИЋУ за режију филма „ДЕЈАН“, у производњи РТС – Дописништво Врање, за елегантно и визуелно промишљено приповедање о свештенику који у слободно време негује још једну велику и необичну љубав;

„Сребрни пастир“ за најбољи сценарио додељује се ауторки СВЕТЛАНИ МИЉАНИЋ за филм „ГАЛИПОЉСКИ СРБИ – ЈЕРУ МИ ПРОСИ ДУЛГЕР НИКОЛА“ у производњи Радио телевизије Војводина, за истрајан приступ приказивању галипољских Срба, који је исходио серијалом вредних тв-емисија;

„Сребрни пастир“за најбољу камеру додељује се ЗЛАТКУ ЂУРЂЕВИЋУ за сниматељски рад у филму „ДРАГОМИРАЦ“ у производњи ТВ Центар – Свилајнац, за промишљен избор кадрова и композицију слике који нас упознају са стваралаштвом самоуког пољопривредника – сликара;

„Сребрни пастир“за најбољу монтажу додељује се ЈОВАНИ ФИЛИПОВИЋ за монтажу филма „РЕТКА МЕЂУ СВОЈИМА – ГУСЛАРКА У СРПСКОЈ ТРАДИЦИЈИ“ у производњи РТС – Образовно–научни програм, за мајсторско коришћење различитих сликовних материјала у приповедању о недовољно вреднованом доприносу жена–гусларки музичком наслеђу Србије;

„Сребрни пастир“ за најбољи аматерски филм додељује се филму „САНЗИАНА“, ауторкеЗвездане Станојевић, за пажљиву реконструкцију елемената традиционалне културе Влаха и ентузијазам који уноси у рад са младим глумцима аматерима;

„Златни пастир“ и повеља CedricDallierза набољи страни филм додељује се филму „ЛЕТЕЋИ ФРАТАР“ редитеља ДАВОРА БОРИЋА, упроизводњи Хрватске радио телевизије, за ненаметљиво, а изражајно владање елементима филмског језика у сликању портрета изузетног духовника и етнолога;

„Сребрни пастир“ у страној конкуренцијидодељује се ауторки ЛЕЈЛИ ТОПРАК из Турске, за филм „ЦРВЕНА МАРАМИЦА“за ефектно испричану, универзалну људску причу о значају традиционалних песама и игара за очување идентитета и људског достојанства у најтежим животним искушењима.

Жири је одлучио и следеће:

Специјално признање додељује се ауторима филма „ЂУРЂЕВДАН У СЕЛУ КОГА НЕМА ВИШЕ“, АЛЕКСАНДРИ ЈОВАНОВИЋ иЖАРКУ ЈОКСИМОВИЋУ,у производи РТК2, за медијски допринос оживљавању традиционалне културе у напуштеном српском селу на Косову;

Специјално признањедодељује се ауторки филма „КАД ИМА ШЉИВА ИМА СВЕГА“, ГОРДАНИ ПАЈИЋ, за обухватан приступ култури шљиварства и њиховој традиционалној обради;

Специјално признање додељује се ИВИ КУЗМАНИЋУ и АЛЕКСЕЈУ ПАВЛОВСКОМ за филм „ХИША“, у производњи ХРТ, за проницљив филмски поступак којим се разоткривају парадокси који обележавају посао заштите споменика културе;

Специјално признањедодељује сеЕВИ ПИBАЧ и МАТЈАЖУ ПИНТЕРУ,ауторима филма „РАШЧАРАНИ БИОСКОП“ из Словеније, за ефектан оглед о магијској моћи филма, чијим приказивањем после много година аутори испуњавају мисију покојног антрополога–синеасте и спајају различите генерације у ритуалу заједничког гледања;

Специјално признањедодељује сеНОВАКУ КНЕЖИЋУ из Вишеграда, за филм „ПОСЛЕДЊЕ РАБАЏИЈE“, за упечатљиву употребу различитих техника снимања у дочаравању тегоба које трпе људи и волови при обављању рабаџијског заната.