У петак, 26. маја, смотра је започета радом радио станице, као и такмичењем ликовних секција основних школа из општине Кучево у осликавању асфалта, у тадашњој улици Маршала Тита, док је у подне је одржан базар старих заната. У вечерњим часовима уследило је отварање изложбе народног рукотвора у Галерији Спомен дома културе, коју је отворио Војислав Марјановић. У великом холу Спомен дома културе, одмах затим је отворена изложба ликовних радова и фотографија ученика из основних школа Југославије, одабраних на конкурсу Тик-Така и Дечјих новина.
На предлог програмског савета смотре, уобичајено практикована трибина преиначена је у свечани програм који је био посвећен јубилејима 600 година Косовске битке, 250 година рођења Доситеја Обрадовића и 70 година КПЈ/СКЈ, и који је одржан је у великој сали Спомен дома културе. У програму су учествовали Милош Жутић и Дејан Ђуровић, који су говорили текст Лета Господњег 1389. године, Милош Жутић је такође читао и одломке из дела Доситеја Обрадовића, док је Соња Јауковић говорила песму Јуре Каштелана Домовина.
У суботу, 27. маја, програм је започео у раним јутарњим часовима, на простору испред нове зграде Поште, продајном изложбом хомољског сира у организацији земљорадничких задруга из Нереснице, Кучева, Дубоке и Раброва, које су и обезбедиле награде. Током преподневног дела програма одржана је промоција књиге проф. др Петра Марковића Стратегија аграрног развоја Југославије у великој сали у згради друштвено политичких организација. Ова промоција била је допринос смотри од стране генералог покровитеља смотре СОУР-а ПИК „Пожаревац”. У исто време текла је демонстрација испирања злата на Пеку, у којој су поново учествовала браћа Привуловић из Нереснице. Ове године дефиле учесника започео је у 15 часова, и имао је преко 600 учесника. Програм сеоских изворних група започет је свечаним отварањем, затим је уследила здравица врховног пастира у чијој је улози био глумац Лепомир Ивковић. Двочасовни програм сеоских изворних група започео је наступом оркестра фрулаша из села Каона, који су на стари начин извели песму о интернацији сељана села Рановца у Злот, а потом коло Пре пишор. Затим су наступили мушка група певача, солиста, гајдаш и фолклорни ансамбл из села Леснова, сплет влашких игара уз хармонику извео је фолклор села Шљивар, солисти на хармоници и виолини, као и фолклор из села Азања. КУД „Абрашевић” наступио је са фрулашем солистом и сплетом игара из Србије, село Ћовдин предствило је сплет игара из Србије, певача солисту и песму Чекам драгу у село, коју је на листу бршљена одсвирао Живко Драгомировић. Већ годинама уобичајен и са великом пажњом испраћен обичај Русаља извела је група из села Дубока и виолиниста Миладин Николић. Група играча из Буковске извела је коло Пре пишор, а из Доње Беле Реке учествовали су солисти свирачи и певачи, као фолклорни ансамбл, село Церемошња представило је гајдаше, затим је наступило Кучево као домаћин, а потом Књажевац, у чијем наступу је група играча извела сплет сврљишких игара уз гајде, дует, блех оргестар, као и игре из околине Књажевца. Село Валакоње између осталог програма представило је и „Валакоњка коло” које је на виолини извео Милија Живковић. Челарево је имало богат наступ, који је био прилагиђен етно-традицији краја, будући да су житељи Челарева, колонисти из Босанског Петровца и села Кључ, општина Змијање. Поред атрактивног за публику „Глувог кола”, које се игра без музике, пажњу је привукао и ђурђевдански обичај, када мушкарци преносе јарам са заворњем који се кити цвећем, а цуре и жене певају песме Пошле цуре на извор водице и Ураниле баш на Ђурђев данак. Последња група која је наступила била је из села Мироч, представили су се песмама и сплетом влашких игара. Стручна комисија радила је у саставу: др Димитрије Големовић, Богданка Илић и Васа Бабић. Златне плакете и повеље смотре додељене су следећима: најбоља орска група играча из села Ласово, најбољи инструментални солиста уз пратњу оркестра био је Веселин Вељковић из села Доња Бела Река, најбољи народни оркестар био је оркестар фрулаша из села Каона, најбољи солиста певач уз пратњу оркестра била је Биљана Јанковић из Кучева, најбољи народни обичај извела је група из села Дубока, најбољи дувачки оркестар био је из Књажевца, најбоља група певача је женска група из Челарева. Сценарио целог програма урадили су Жика Бранковић и Драган Петровић, за режију је био задужен Димитрије Големовић, а водитељи су били Весна Тешић и Жика Бранковић. У избору за најлепшу пастирицу учествовало је десет кандидаткиња, а титулу најлепше пастирице понела је Лаура Кљајић из Челарева.
У вечерњим часовима, у организацији УТРО „Партизан”, одржана је „Распевана хомољска ноћ” у хотелу „Рудник”, где су учествовали певачи Уснија Реџепова и Ђорђе Марјановић.
У недељу, 28. маја, започете су народне вештине и забаве, подразумевајући већ уобичајене активности – „народни вишебој”, „пастирска надметања”, „поселску разбрибригу” и „пастирско надсвиравање”. У исто време, у башти ресторана „Плажа”, у организацији УТРО „Партизан”, одржано је такмичење у справљању старих јела „Златне руке”, са такмичарима из целе општине Кучево. Учествовало је 12 такмичара, који су понудили 33 врсте старих јела. У поподневним часовима одржана је 4. Републичка смотра дечјег изворног фолклора СР Србије, а прва је наступила фолклорна група дечјег вртића „Лане” из Кучева која је извела сплет влашких игара. На смотри су учествовали село Аљиновићи, Кладово, село Стојачак, село Шилово, село Шуљковац, село Злот, село Буровац, село Варна, Врање, село Бостани, село Стублине, Шид, Дом пионира Београд и Краљево. Награде, библиотеку књига, свим дечјим гупама поклониле су Дечје новине, генерални покровитељ смотре. Поколон књигу свим групама обезбедио је Савез пионира, а велика диплома свим групама била је поклон Одбора смотре. Водитељи програма били су Весна Тешић и Бранко Живковић.
У вечерњим часовима одржан је велики естрадни концерт на којем су учествовали Екстра Нена, Уснија Реџепова и Ђорђе Марјановић, као и оркестар Светомира Шешића, док је програм водио Жика Бранковић.