Припреме јубиларних, 20. Мотива, започете већ посебним ангажовањем око претходне смотре, конкретизоване су кроз неколико састанака Одбора и Програмског савета почетком 1987. Идеја да се јубилеј Смотре повеже са прославом 200-годишњице рођења Вука Караџића реализован је, пре свега, кроз организовање округлог стола са темом Вук и његово дело у Источној Србији. Суорганизатор је био Етнографски институт САНУ, а догађај је уприличен пре саме Смотре, 9. априла, у Српској академији наука и уметности у Београду. Округли сто је водио етнолог Драган Антонић, а излагања су публикована у монографији објављеној поводом 20. Мотива.
Јубиларна, 20. Смотра трајала је дан дуже него уобичајено. Првог дана, у четвртак пред последњи викенд у мају организована је трибина Југословенски етнолошки филм, коју је водио етнолог Душан Дрљача, а учешће су узели гости из Љубљане, Загреба и Београда. Увече, након свечаног отварања 1. Смотре етнолошког филма (СЕФ), за чијег је директора постављен Војислав Марјановић, у великој сали Спомен дома културе су следиле пројекције осам филмова. Тога дана су отворене и изложбе народних рукотворина и поставка Народног музеја из Пожаревца о испирању злата на Пеку и притокама. Филмски програм настављен је наредног дана, пројекцијама осам филмова према селекцији Драгана Антонића, обједињених у циклус Народни сабори и смотре народног стваралаштва – филмски записи народне традиције. Вече је било посвећено обележавању годишњице рођења Вука Караџића, па је према сценарију Д. Петровића на обали Пека уприличен музичко-сценски програм У славу Вука, који су извели хор Колегијум музикум (CollegiumMusicum) и глумци из Београда, заједно са сеоским групама из околине Кучева. Трећи дан манифестације је започео отварањем продајне изложбе сира. Поводом јубилеја је одржана и свечана седница Одбора и Програмског савета на којој су заслужнима додељена признања. У наставку су промовисана чак три издања, књига Рат и револуција у Србији Моме Марковића и монографија и грамофонска плоча 20 година Хомољских мотива, за које су као уредници заслужни Војислав Марјановић, односно Драгослав Девић. Због хладног и кишовитог времена дефилеа учесника улицама Кучева овом приликом није било, а концерт „сеоских изворних група” започет на стадиону је морао бити прекинут, те је настављен сутрадан, у недељу, у великој сали Дома културе. Солисти и ансамбли који су наступили на овој јубиларној Смотри представљали су 11 општина, махом из источне Србије, али и централне – општина Крагујевац, и са Косова и Метохије – општина Гњилане. Међу извођачима је било много „ветерана”, који су на Мотивима учествовали од њиховог оснивања, посебно солиста, попут гајдаша Милана Живановића из Церемошње са старинском чобанском мелодијом и колом Препишор, певача Јована Јончића из Жагубице, који је извео песму Дува ветар, пољуљкује смалке, певачице Бисерке Марковић, која је певала Ја си имам вите гривне. Играчки ансамбли представили су, међу осталима, игре: Моравац, Ја брдом, Маказице, Бела Рада, Чачак, Шокће (Šokće – „Миш”), Капе Пjек (Ka pe Pjek– „Као уз Пек”), Бугарка, Тодорка, Жагубичанка. Није изостао ни избор за најлепшу пастирицу, а за најлепшу је жири прогласио Вишњу Ђорђевић из Кучајне. Недељно преподне је било уобичајено испуњено одмеравањем снаге, вештине и талента кроз „народни вишебој” и пастирске дисциплине. У делу програма названом Хомољски архив одвијало се такмичење у припремању старинских јела (Златне руке) и у народним играма и надметањима „из Вуковог доба”, у оквиру ког је било и надсвиравање на пастирским инструментима. Тога дана одржана је, такође, 2. Републичка смотра дечјег изворног фолклора. Одзив је био изузетан – наступило је чак 16 група.
Генерални покровитељ јубиларних, 20. Хомољских мотива биле су Вечерње новости, покровитељство над Републичком смотром дечјег изворног фолклора преузеле су Дечје новине из Горњег Милановца, а била је ту, као стални покровитељ избора за најлепшу пастирицу, и Златара из Мајданпека.