19. СМОТРА ИЗВОРНОГ НАРОДНОГ СТВАРАЛАШТВА ХОМОЉСКИ МОТИВИ, 30. МАЈ – 1. ЈУН 1986.

Амбициозне припреме 19. Хомољских мотива имале су за циљ утемељење наредне, јубиларне Смотре. Сав пропагандни материјал је припремљен на време да се Смотра може најавити на Сајму туризма, спорта и наутике у Београду, где су Угоститељско-туристичка радна организација „Партизан“ и Туристички савез Србије имали „национални ресторан” и штанд Хомољска разгледница. На овим локацијама три дана су се смењивале изворне групе из Општине Кучево, које су својим атрактивним наступима биле нарочита реклама и позивница за присутне, а привукле су и пажњу средстава информисања. Програмске иновације које су подстакли Савет и Одбор Смотре односиле су се на различите аспекте манифестације. Неке су биле више контекстуалне природе, попут такмичења за најлепше уређено двориште и балкон и најуређенији излог продавнице у Кучеву. Нове идеје реализоване су и у вези са изложбама рукотворина и сира, отвореним, уобичајено, првог дана. Иновација у оквиру изложбе „народног рукотвора“ била је укључивање и предмета за рад као експоната и демонстрације њиховог коришћења, те су уз материјалне резултате представљене и вештине и знања које су део нематеријалног културног наслеђа. 

Изложба хомољског сира постављена је у новом занатском центру, те је била отворена свих дана трајања Смотре. Као такође устаљени догађај првог дана манифестације организована је трибина, на којој је, уз Војислава Марјановића, у име организатора, Саша Марковић, публициста, говорио о политичким темама, промовисана је књига Милоја Милојевића, ратног команданта партизанског одреда Вељко Дугошевић, а одата је и пошта Исаку Бати Амару, сараднику Хомољских мотива. Поподне је активирана разгласна станица, назначавајући и на тај начин почетак Смотре. Према доступним изворима чини се да пре подне другог дана није било посебних догађања у оквиру Смотре. У том периоду поступно су се окупили сви очекивани учесници концерта и поподне се образовала поворка од преко хиљаду певача, свирача и играча. Радосној атмосфери дефилеа посебно је допринео велики број дечјих група. Концерт сеоских изворних група (и солиста) био је богат и разноврстан. Певало је и играло 637 извођача из 24 села која су представљала 14 општина у Србији. Стручњаци које је делегирао Савез аматера Србије, етномузиколог Драгослав Девић и кореографи Десанка Ђорђевић и Драгослав Џаџевић, најбољима том приликом су прогласили: старију групу играча из Слатине (за извођење сплета кога су чиниле игре Данцу, Бобошика (Bobošika – „Бобица”), Ропота (Ropota – „Ударац”) и Батрњаца (Batrnjaca – „Старост”), а уз ансамбл у саставу: виолина, фрула, кларинет, хармоника и бубањ), мешовиту певачку групу из Сиљевице (отпевали су Ој, изворе, мој студен кладенче и Шта то бруји низ то поље равно), Белку Шарковић из Баничине за „изворно певање без оркестра” (песма Цано, Цано), а Ружу Афронијевић из Шипикова за „изворно певање уз оркестар” (Оки мјеј ис бластамац / Oki mjej is blastamac – „Проклете су моје очи”), затим, трио гајдаша из Буковске, оркестар лејкаша из Врела (који су свирали Руменку и Влајну), фрулаша Спасоја Јовића за свирање без оркестра (мелодије Надметање птица, чобана и чобанице) и фрулаша Новицу Ђорђевића из Нереснице за свирање уз оркестарску пратњу. Неизоставан је био и избор за најлепшу пастирицу, за који су све општине-учеснице имале кандидаткиње, а титулу је понела Горица Ђурић из Бабичине, Смедеревска Паланка. Ревидирање програма Смотре у делу именованом као „народно надметање” објашњено је као „чишћење од непотребних елемената” у корист „аутентичних пастирских дисциплина”, са крајњим циљем да се појача „изворност” као основна нит Смотре. У осмишљавање и реализацију овог програма укључили су се општински Савез организација за физичку културу (СОФК) и стручњаци са Факултета за физичко васпитање из Београда, а атрактивност су појачавали професионални водитељи Драган Никитовић и Милан Кнежевић. Надовезивали су се „народни вишебој”, „пастирска надметања” и „поселске разбибриге”, али се у овом кругу некако нашло и надсвиравање на пастирским инструментима. Паралелно је текло такмичење у припремању јела Златне руке. Уз све поменуте, 19. Смотру је обележила још једна програмска иновација, која је практично била велики успех организатора: после вишегодишњих напора да се у Србији (поново) покрене смотра дечјег фолклора, управо Хомољски мотиви су препознати као адекватан оквир за нову Републичку смотру дечјег изворног стваралаштва. Значај који је овај програм имао код организатора одражава и одлука да то буде главни програм последњег дана манифестације, односно да се не организује раније уобичајен наступ културно-уметничких друштава. На 1. Републичкој смотри дечјег стваралаштва окупило се чак 16 група, чији одабир је био поверен Богданки Ђурић (тада Илић) и Јелени Вујошевић, стручним сарадницама за игру. Упркос настојањима, нису се појавиле групе из покрајина. Нажалост, сви напори организатора и радост малих учесника постали су узалудни због олујног невремена које је задесило Кучево и прекинуло концерт већ на почетку. За утеху је остала  радост нових пријатељстава, заживелих међу домаћинима који су у својим домовима угостили децу из других средина. Због непогоде је отказан и за то вече планиран концерт новокомпоноване народне музике. Као подршка организаторима 19. Смотре укључили су се Аграр-промет из Кучева, Златара Мајданпек и Металац из Горњег Милановца. Изложбу рукотворина су снимале Телевизија Београд и једна телевизијска екипа из Минхена, Немачка.

 

 

Facebook
Twitter
LinkedIn
Pinterest