Сазревање Хомољских мотива као културне институције препознавало се и у потреби да се на неколико година ревидирају принципи организације, па су тако у оквиру припрема 18. Смотре постављена нова Правила, а на основу њих је СИЗ културе именовао нови сазив Одбора смотре са мандатом од четири године. После обављених консултација тај Одбор је именовао нови Програмски савет Смотре и комисије које су имале конкретна задужења: селекторска комисија, комисија за смештај и исхрану, за „пропаганду”, за обезбеђење, за летњу позорницу, за финансије и тако даље, укупно дванаест комисија. У оквиру промена које су се догодиле у вези са 18. Смотром треба поменути и увођење одреднице изворно у назив смотре. Ни о овој промени назива нису сачувана сведочанства о иницијаторима, идеји, аргументима.
Програмска структура манифестације није значајно мењана. Првог дана, у петак, отворене су продајне изложбе рукотворина и сира. Изложба „народног рукотвора” је оцењана као веома успешна, што је посебно охрабривало у односу на одлуку да у њену организацију, поред искусних, буде укључена и група младих сарадника. Између отварања ових изложби организована је трибина Источна Србија од праисторије до данас. Уводничар је био др Првослав Ралић, који је поводом 40 година победе над фашизмом говорио на тему Револуција – тековине и задаци. Оглашавање разгласне станице тек поподне, као својеврстан сигнал почетка менифестације, у извесној мери је потенцирао „пратећи” статус ових програма, али је практично испуњен део дана у коме није било других догађања, те је сама активност разгласне станице добила на важности. Уредник емотованог програма био Драган Петровић, а водитељи Милена Шишкин, Жика Бранковић и Милан Кнежевић. Другог дана 18. Мотива, у суботу, отворена је још једна изложба – продајна изложба пољопривредне механизације. Кључни догађаји следили су поподне. Прво је дуга поворка учесника прошла главном улицом Кучева и кратким представљањима својих програма позвала на концерт који је следио. Масовност пристиглих учесника обећавала је интересантан програм: окупиле су се извођачи из 28 села, као представници 16 општина. Стручни жири, који су чинили Драгослав Девић, Десанка Ђорђевић и Драгослав Џаџевић, чланови Одбора за народну уметност Савеза аматера Србије, одлучио је да признања за најбоља извођења додели: старијој групи играча из Читлука, женској певачкој групи из Брестова, Радмили Павловић из Породина за солистичко певање, фрулашу Јовану Јовановићу из Доњег Рачника и народном оркестру Миладина Николића, виолинисте из Дубоке, а посебно су похваљене и групе играча из Мелнице и Доњег Рачника. Као и обично, велику пажњу и кандидаткиња и публике привукао је избор за најлепшу пастирицу, уприличен током концерта, а жири је најлепшом прогласио Негицу Стојадиновић из Дубочке. Догађаји планирани за недељно јутро били су лоцирани код реке: традиционална јела овог краја спремана су у башти ресторана Плажа, а баш на Пеку се одвијала демонстрација испирања злата. Посетиоци су били у прилици да пробају старинска јела, попут борандау (borandau– „мућкавац”, „влашка паштета”), чорбе од речних ракова, погаче и пројаре испод сача, различитих посних јела и пита. „Пастирски вишебој” је организован у дисциплинама: стрељаштво, фудбал на штулама, предење вуне, мужа оваца, справљање качамака и „рука кантар има” – такмичење у које је укључивана и публика. Први, преподневни концерт тог дана био је резервисан за дечје изворне групе. Наступило их је шест, а жири је сматрао да је најбоља група из Николичева. Поподневни концерт био је далеко скромнији него ранијих година – учествовала су само три културно-уметничка друштва, међу којима и гости из Белог Манастира у Хрватској. С обзиром на то да је следио „естрадни концерт”, на коме су уз оркестар В. Матушића наступили тада веома популарни певачи компоноване народне музике Предраг Цуне Гојковић, Неџад Салковић и Наташа Поповић Швелидзе, концерт фолклорних ансамбала готово да је добио функцију увода, односно „претпрограма”.
Као покровитељи и дародавци програма на 18. Смотри помињу се бројне производне и продајне организације и медијске куће. Пре свих, као генерални покровитељ, био је присутан Мегапласт из Горњег Милановца. У организацију изложби и награђивање најуспешнијих излагача укључили су се Аграр-промет из Кучева, када је био у питању сир, а ПТК Млава из Петровца на Млави– за изложбу пољопривредне механизације. Поклоне за најлепшу пастирицу и њене „пратиље“, а те године и за још пет девојака, обезбедила је, као стални покровитељ, Златара Мајданпек, а даривању победнице прикључиле су се и Вечерње новости. Ово издавачко предузеће помиње се и као покровитељ концерта културно-уметничких друштава. Представници ревије Село пратили су надметање у припреми традиционалних јела и забележили рецепте за њихову припрему, чије објављивање је истовремено било реклама саме манифестације. Лист Сабор из Београда био је покровитељ „пастирског вишебоја”. Покровитељ концерта дечјих група биле су Дечје новине из Горњег Милановца, које су их пригодно наградиле књигама и школским прибором.