Због националне жалости у мају, проглашене поводом смрти председника Југославије Јосипа Броза Тита, Смотра је одложена за крај августа. У документима о припреми ове манифестације нема сведочанстава о разматрању изостављању географске одреднице из назива Смотре. Ипак, с обзиром на то да су те године реализоване и неке друге иновације, може се посредно закључити да се ради о намери ширења концепта манифестације ка републичком профилу. С друге стране, изостанак одреднице која би ово јасно назначила (као ’стваралаштва Србије’) може се разумети као избегавање директне конкурентности са тада већ устаљеним Сабором народног стваралаштва Србије, који се одржавао у Лесковцу, па и другим аматерским манифестацијама републичког ранга. Свакако, од Тринаесте Смотре у називу изостаје географска назнака.
Поменуте иновације запажале су се већ од почетка манифестације. Радио станица Хомоље те године није радила, већ је постављена разгласна станица по граду, чији програм су реализовали сарадници Радио Београда. Изложба слика села постављена је, према замисли Драгана Кецмана и Душка Станића, у излозима продавница. За први дан планирана „Тракторијада”, као дефиле и продајни сајам, реализована је у сведеној форми. Увече су на летњој позорници наступили извођачи из села из Општине Кучево, као генерална проба за наступ на такмичарским концертима, што је привукло бројну публику. Наредни дан отпочео је трибином, која је у називу задржала регионалну одредницу – Источна Србија од праисторије до данас, а због Титове смрти била је посебно идеолошко-политички обојена и усмерена ка савременим догађајима. Дефиле учесника улицама Кучева је као `Врховни пастир` на белом коњу предводио глумац Жика Миленковић, који је у каснијим извештајима посебно похваљен због професионалног односа према повереној му улози. Свечаној атмосфери доприносила је декорација града многобројним заставама, а посебну занимљивост чинило је директно преношење овог збивања преко разгласне станице. Иновација је било и профилисање планираних концерата, па су се након дефилеа представиле само „сеоске изворне групе“. По први пут је почетак концерта најављен фанфарама, мелодијом коју је компоновао Димитрије Микан Обрадовић, спајајући сигнални карактер звука лимених дувачких инструмената и мотиве из традиционалне музике овог краја. Од тада је она препознатљиви звучни амблем Хомољских мотива. Те године је по први пут „Врховни пастир” изговорио текст Драгана Петровића, који гласи:
Поштовани друже председниче,
Дозволите ми да реч моја у овој поздравици буде хвала за празник овај. Да буде реч радовања на множини у којој сте са нама. Вазда такви били и тако се опходили. Данас добро дошли под ове јабланове, а сутра вас весело дочекивали у нашим бачијама, воденицама и ваљавицама. Ваљани нам били у весељу и потреби. Доносимо вам, свако у својој моћи, делове планинских врхова, изворских бистрика, нарав река брзалица и ветрова бичаница. Памтите обичај наш – да овчје руно ценимо, а ни длаку на језику не волимо. Нека вас вештине наше не чуде. Животне су и свима доступне. Ако их на кантар мећете, мерите их теговима времена, да би вам помогли да до своје тежине дођете. Играче, певаче и свираче нисмо бирали по умећу, но по њиховој доброј вољи, те је тако на вашој вољи хођете ли нам пожелети успех аплаузом или звуждуком. Још једном молим за допуштење да наше игре почну и здрави нам били.
Овај поздрав се усталио као текст „Врховног пастира” и постао део церемонијалног отварања Хомољских мотива. Након што су свирачи на бушенима својим сигналима најавили почетак, наступиле су одабране сеоске групе. Избор учесника су на терену обавили чланови Комисије за народну уметност Савеза аматера Србије. Укупно четрдесетједна група учесника представљала је 16 општина Подунавског, Зајечарског и Шумадијско-поморавског региона. Квалитет наступа на Смотри је оцењивала стручна комисија којом је председавао Војислав Марјановић у име организатора, а чинили су је још етнолог Оливера Васић и Зоран Његован, испред Савеза аматера Србије и Душко Станић, сликар. Према одлуци Одбора Смотре, у оквиру „плана стабилизације и штедње”, те године су укинуте новчане награде, а најуспешнијим учесницима су додељиване плакете и дипломе. За извођење орских игара (како је дефинисана категорија раније одређивана као „изворна група“), награђена је група из Николичева, најбоља певачка група била је група из Придворице, а најбољи „народни оркестар” (чији састав није назначен) – из Надрља. За најбољег „певача без оркестра” проглашен је осамдесетпетогодишњи Радослав Бошковић из Породина, а у категорији „певач уз оркестар” – дует Воја Керић и Мирослав Дрндаревић из Валакоња, који су наступили уз „плех оркестар”, док је најбољи инструменталиста био Радивоје Недељковић, свирач на цевари из Звездана. Овај програм је заокружен приказом Привега, што је такође постао стандардни део манифестације. Суботње вече је испуњено концертом Ђорђа Марјановића и, као гошће, Усније Реџепове, који су наступили у Дечјем летовалишту у Кучајни. Недељни дан је отпочео устаљено, браћа Привуловић из Нереснице демонстирали су неколико старинских начина испирања злата на Пеку, а ведру атмосферу подстицале су дисциплине „пастирског вишебоја”. Током преподнева су наступиле дечје групе – њих пет, од којих су посебно похваљене групе из Жагубице и Јасенице. У овај програм је укључен избор за најлепшу пастирицу, а титула и награда Златаре Мајданпек су додељене Аксенији Неговановић из Кучева. Веома је интересантна самокритика организатора у извештају о Смотри, према којој је неопходно размотрити овај пратећи програм стога што су већина такмичарки ученице или студенткиње, чиме се „девалвира назив”. Такође, у току преподневног програма су приказана и три обичаја: „израда вретена и корита”, „прело” и „жетелачка моба”. Наступи су коментарисани из перспективе захтевности сценског уобличавања оваквих приказа на које аматерске групе најчешће нису способне да одговоре. На поподневном концерту представила су се одабрана културно-уметничка друштва, којих је такође било пет и, као посебни гости, КУД „Гоша” из Смедеревске Паланке. Генерални покровитељи тринаестих Хомољских мотива били су ИМТ Нови Београд, ИМТ – фабрика мотокултиватора Књажевац и подружница београдског трговинског предузећа Рапид из Раброва.