У нади да ће померањем термина одржавања Смотре ка лету умањити ризик у вези са временским условима, организатори су одлучили да се манифестација организује трећег викенда маја месеца. Својим учешћем у програмима ове Мотиве обогатили су извођачи из чак четрдесетчетири села која су представљала 18 општина Подунавског, Зајечарског и Шумадијско-поморавског региона, поново њих више од хиљаду – 1129. Као гости су наступили чланови професионалног ансамбла Коло из Београда. Процене су да је програме ове Смотре пропратило преко тридесет хиљада посетилаца.
Концепт манифестације је био (садржајно) уобичајен, са изменама само у терминима појединих програма. Тродневно светковање је започето отварањем продајне изложбе рукотворина, док је отварање изложбе Сликари села било наредног дана, у суботу ујутро. Трибина Источна Србија од праисторије до данас је била посвећена јубилејима Савеза комуниста Југославије, те је тематизована у складу са тим: Револуционарна прошлост источне Србије, а излагања су имали Никола Сикимић Максим, државни функционер – члан Савета Републике, Предраг Јевремовић, директор Архива из Пожаревца, Радмила Миловић и Владимир Шукљевић, професори Гимназије из Пожаревца и Саша Марковић, публициста из Београда. Поподневним дефилеом улицама Кучева су учесници концерта усмерили публику ка позорници на стадиону. Смотра је отворена свечано, са наглашавањем државно-политичких јубилеја кроз наступе београдских глумаца. До вечери су се смењивали извођачи музике, игара и обичаја. Увече је, коначно, остварена намера са претходне Смотре, тада осујећена лошим временом: публици Мотива приказан је филм Плутоново царство у Хомољу, редитеља Бранка Шотре, по сценарију Драгослава Девића, који је 1977. добио прву награду на Фестивалу етнолошког филма у Даблину (Ирска). Трећи дан манифестације отпочео је саветовањем „о неговању изворног народног стваралаштва” представника група учесника са Драгославом Девићем, етномузикологом, чланом Програмског савета Смотре. Паралелно, на Пеку се одвијала демонстрација испирања злата, а организована су и надметања у ’пастирским дисциплинама’. Прикључујући се обележавању Међународне године детета, концертни програм тог дана започели су дечји ансамбли из чак осам места. На позорници Мотива у квалификацијама за Драгачевски сабор трубача у Гучи појавило се пет дувачких оркестара из источне Србије, од којих су одабрани они из Жагубице, Уровице код Неготина и Кучева. На ревији народних ношњи, према мишљењу Милице Матић, најлепше су биле српска ношња из Шумадије коју је носила Душица Радивојевић из Брестова и влашка летња ношња коју је носио Слободан Карабашевић из Буковске. У документацији манифестације су остала забележена и имена чланова жирија за избор најлепше пастирице, па запажамо да су га овога пута чинили искључиво мушкарци, од представника Златаре из Мајданпека као спонзора, до представника Одбора Смотре. Најлепшом је проглашена Снежана Матијевић из Мајура код Светозарева, а усталио се и избор две ’пратиље ’, које су добиле вредније поклоне од осталих учесница у такмичењу. Готово по правилу, о концертном програму је мало података. Стручни жири је по квалитету издвојио наступе већег броја изворних група: из Николичева, Манастирице, Звездана, Мајура, Дубља и Слатине, певачке групе из Рујишта, Милатовца, Исакова, Ратара и женски дует из Урсуле, као и велики број инструменталиста: дуа виолина из Дубоке и Азање, трио фрулаша из Николичева, Спасоја Јовића из Мироча као солисту на фрули, Влајка Шкодрића, гајдаша из Брњице и гајдаша из Рујишта чије име није наведено у документацији Смотре. Програм Дванаестих Мотива завршен је наступом професионалног ансамбла „Коло”, чија су извођења задивила присутне аматере и изузетно бројну публику, како су забележили хроничари.