Деценија постојања Хомољских мотива обележена је програмом који је трајао уобичајена три дана према устаљеном распореду догађаја, али је по броју учесника ова Смотра превазишла све претходне – било их је преко хиљаду, тачније 1054. Долазили су из 15 општина Подунавског, Зајечарског и Шумадијско-поморавског региона и представљали тридесетседам села, а ревијално је наступила група из Ругова, Општина Пећ. Захтеван задатак организације дефилеа овако импозантног броја учесника улицама Кучева одговорно је реализовао Стојан Велић. Централно место је (поново) имао приказ влашке свадбе, а за учесницима концерата у поворци су биле пољопривредне машине – покретна реклама испоставе ИМТ-а у Раброву, што је дефиле учинило још спектакуларнијим.
На свечаном отварању Смотре, на почетку првог, суботњег концерта, присутнима су се обратили Васа Бабић, председник Одбора Смотре и Момчило Марковић, тада високи функционер у државним органима и Савезу комуниста Југославије, као поштовалац, стални гост и почасни домаћин манифестације. У свом говору он је пре свега истакао да се јубилеј манифестације подудара са јубилејима Јосипа Броза – „Друга Тита” (40 година руковођења Комунистичком партијом, односно Савезом комуниста и 85 година живота), али је одмах након тога указао да су Хомољски мотиви подстакли рад у многим локалним срединама, да су остварили успех на пољу повезивања села источне Србије и да су временом постали место представљања рада на очувању народне културе као важног дела националне културе, због чега заслужују друштвено признање.
На жалост, о репертоару који је представљен на јубиларној Смотри и самим извођењима не знамо ништа конкретније. Жири је по први пут био састављен од представника радних организација које су обезбедиле награде – закони тржишта су очигледно продрли и у културу, а, са друге стране, смањен је број награда. Међу награђенима су биле изворне групе из Каоне, Тополнице и Речке, група фрулаша из Ждрела, дечја група из Мијатовца, Никола Павловић из Соко Бање, који је награду добио за певање и Милорад Радивојевић из Глибовца, награђен за свирање на фрули.
Јубиларна Смотра разликовала се од уобичајених и по одржавању свечане седнице Одбора Смотре у оквиру које су додељена признања најзаслужнијима за развој Мотива. Већина осталих програма, како је поменуто, била је већ устаљена: приказ Привега, изложбе рукотворина и слика, приказ старинског начина испирања злата и спортско-рекреативни програм. Привег су извеле групе из Ракове Баре и Турије. Рукотворине су по први пут одабране са ширег подручја, па је изложба носила назив Народна радиност у источној Србији. На прикупљању експоната ангажовала се већ уиграна екипа жена из краја, око поставке је припомогла етнолог Милица Матић, а изложбу је отворила Јасна Бјеладиновић, кустос из Етнографског музеја у Београду. Уз рукотворине су изложене фотографије новинара Бранка Живковића. Изложба слика објединила је колективну изложбу Сликари сељаци и самосталну изложбу Хомоље Драгана Бојића из Кучева. Драган Нецић Ресавац, сликар из Свилајнца, обилазио је села и одабрао слике, а онда и надахнуто поздравио уметнике и посетиоце на свечаном отварању. О утисцима бројних посетилаца изложбе индиректно сведочи податак да је откупљено више од половине изложених слика. Традиционалну технологију испирања злата на Пеку су демонстрирала браћа Драгољуб и Славољуб Привуловић из Нереснице, који су били међу најискуснијима у том послу у Србији.
Међу догађајима који су се тек устаљивали у програму манифестације била је трибина Источна Србија од праисторије до данас. Уводничар др Петар Влаховић подсетио је на циљ трибине да се подстакну шира историјска сагледавања искустава људи из тог краја и културних појава, а учешће су узели етнолози из Етнографког института САНУ. Програмска новина на десетој Смотри било је и предтакмичење дувачких оркестара источне Србије за Сабор трубача у Гучи. У овај програм је укључен и избор најлепше пастирице, а потом је приређен концерт сеоских група из општине Кучево. Посебно интересовање изазвао је приказ обичаја Русаљка, падања жена у транс о празнику Духови повезаног са веровањима о загробном животу, који су припремиле групе из Волује и Дубоке. Нарочито атрактивна је била група виолиниста, која је наступила у оквиру овог приказа, њих чак шест, на челу са чувеним Миладином Николићем.
Процењено је да је јубиларне Хомољске мотиве непосредно пратило преко 35 хиљада људи, а по први пут је цео програм снимала Радио-телевизија Београд и накнадно емитовала, па је још већи број гледалаца добио прилику да макар посредно доживи атмосферу овог фестивала. Као што је било уобичајено, смотру је снимао Радио Београд, а ову су пратиле и локалне радио-станице из Крагујевца, Аранђеловца, Смедерева и Смедеревске Паланке. Велики публицитет Смотра је добила и преко штампе. Општедржавна пажња коју су десети Мотиви добили била је у спрези и са укључивањем у њено финансирање преко 70 радних организација из читаве Југославије, од Кавадараца и Куманова до Вршца и Загреба.