36. СМОТРА ИЗВОРНОГ НАРОДНОГ СТВАРАЛАШТВА ХОМОЉСКИ МОТИВИ, 26-31. МАЈ 2003.

У понедељак програм је започео у галерији Центра за културу отварањем изложбе слика Зузане Верески уметнице наиве из Ковачице, промоцијом књиге песама за децу „Панонски морнари”, групе аутора, на којој је говорила песникиња Ана Дудаш, као и изложбом дечјих радова „Радост Европе”. 

Следећег дана Смотре, један од оснивача ФЕСТЕФ-а, Војислав Марјановић у уторак је званично отворио 12. Фестивал телевизијског етнолошког филма ФЕСТЕФ 2003, а нешто касније одржана је промоција књиге „Монографија манастира Велуће”, аутора Живојина Андрејића, о којој је говорио археолог Драган Јацановић. Целокупан програм у среду, 28. маја био је посвећен пројекцији филмова у конкуренцији ФЕСТЕФ-а, што је био случај и са програмом у четвртак, када је одржан и округли сто, као и саопштење оцењивачке комисије. На округлом столу договорено је да се ФЕСТЕФ од следеће године одвоји од програма Смотре у неки засебан термин, како би му се посветила већа организациона пажња, те да му се измени назив у Интернационални фестивал телевизијског етнолошког филма ИНФЕСТЕФ. Поподне је отворена традиционална изложба Петра Анђелковића. Ове године била је посвећена откривању иконостаса, који је уметник у целости урадио сам, дрвене, резбарене елементе и иконе. У Великој сали Центра за културу затим је промовисана књига „Србија, живот и обичаји”, а аутори ове фотомонографије су Драгољуб Земуровић и Иља Слани. Тог дана програм је завршен свечаним проглашењем победника и доделом награда. На овогодишњи ФЕСТЕФ стигло је 35 филмова, четири урађена у страној и остали у домаћој продукцији. Слектор фестивала био је дугогодишњи директор Југословеснке кинотеке Стеван Јовичић и све домаће филмове уврстио је у званичан програм фестивала. Јовичић је такође био и један од чланова жирија, у којем су још били и мр Мирјана Ђекић етнолог, Радомир Грујић новинар и филмски аутор, Братислав Бата Грбић, директор фотографије и Владимир Иља Слани, председник жирија, редитељ, један од оснивача Фестивала и добитник највећих европских награда за етно филм. РТВ Нови Сад била је медијски спонзор и суорганизатор Фестивала. Гран при фестивала „Златни пастир” додељен је филму „Радо Србин иде у војнике”, ауторке Светлане Парошки, „Сребрни пастир” за етнолошки запис додељен је филму „Беле покладе у Хомољу”, аутора Данице Ђокић и Милорада Рашковића, „Сребрни пастир” за најбољу режију додељен је Николи Лоренцину за филм „Доби поток оца Александра”, „Сребрни пастир” за најбољи сценарио додељен је Каменку Катићу за филм „Каравласи” и „Сребрни пастир” за најбољу камеру додељен је ДушануЧекићу за неколико филмова приказаних на фестивалу.  „Сребрни пастир” за најбољи аматерски филм додељен је Добривоју и Добрили Пантелић за филм „Божић у гају”.

Концерт у петак вече одржан је на платоу „Зоран Ђинђић“ а на њему је наступила балетска школа „Лујо Давичо” из Београда.

 

Програм главног, суботњег дана Мотива, почео је уобичајеним вашаром, који је поред два са још дужом традицијом, на Калиник и Малу Госпоину, Кучево позиционирао као једини град у Србији који има током једне године три вашара. (Нови дан јун 2003:26). Уз традиционалну изложбу хомољског сира, почео је да буде излаган и мед. У традиционалној демонстрацији испирања злата на Пеку, ове и неколико протеклих година, учествовали су стари испирачи Стојан Вељић из Кучева и Рокса Првуловић из Нереснице. „Златне руке”, такмичење у справљању старих народних јела, одржано је и овог пута на тераси ресторана „Плажа”, пред бројном публиком и новинарима. У организацији овог програма учествовали су УТДП Партизан и ТО Кучево. Свечани дефиле свих учесника којих је било преко 500, са коњаником на челу поворке, прошао је градом а главни програм настављен у самом центру на платоу „Зоран Ђинђић“. У улози врховног пастира био је Милија Радивојевић Баја, најчувенији здравичар у Браничеву, а након свечаног отварања започео је концерт изворних група. На почетку су наступили како је то већ обичај налагао, домаћини. Концерт је отворио Спасоје Јовић, уметник на фрули, а Миладин Николић из Дубоке наступио је 36. пут на 36. Смотри. Затим је наступио КУД из Дервенте, Врбас, села Видровац и Плавна, која су учествовала још на првим Мотивима, група из Старог Села извела је обичај Краљице, затим су наступили играчи из Милошевца, играчка група из Кладурова, Живко Драгомировић из Мелнице и овог пута свирао је на листу бршљена, а нашао се и на плакату ових Хомољских мотива, играчи из Породина, певачи и играчи из села Звездан, затим села Бачевица и Јабланица, општина Топола, две генерације играча из села Лука, играчи и певачи из Јабланице, Црноречје, а програм су затворили извођачи из Мосне. У такмичењу за најлепшу пастирицу учествовало је 14 кандидаткиња, а за најлепшу је изабрана Санела Предонић из села Лука, која је, заједно са пратиљама, награђена накитом Златаре Мајданпек. Изложба слика „Браничевска палета” одржана је у оквиру Смотре, али и као најава градске славе Спасовдан, неколико дана уочи исте. Донатор Смотре био је концерн здраве хране Бамби, златни спонзори Смотре U.S. SteelBalkan, РТВ Нови Сад, ДДОР Нови Сад, Делта банка, ДП Литас, Златара Мајданпек. Покровитељи Смотре били су Министарство културе и медија Републике Србије и Скупштина општине Кучево. Међу спонзорима били су ЈП Србијашуме, ТП Звижд а.д., Унион МЗ, Elektrogames, УТДП Партизан, Комерцијална банка, ДП ШИК, Задруга студената, Де Ниро, Кафе клуб Скај, Икон, Мића шампион, БИП,  Овејшн, Пек петрол д.о.о., МС биро, ЈП Електроморава, Invectaд.о.о., Универзитет турс, Беткон, Аутопревозник Грујић, Кафе Планет, Дунав осигурање, Сектор. Медијски спонзори били су РТВ Нови Сад, Радио Пек Кучево, Нови дан Кучево и ТВ Дуга Пожаревац.

 

 

Додатне информације