29. СМОТРА ИЗВОРНОГ НАРОДНОГ СТВАРАЛАШТВА ХОМОЉСКИ МОТИВИ, 16-25. МАЈ 1996.

Као и у протекле четири године програм Хомољских мотива започео је 5. Фестивалом телевизијског етнолошког филма – ФЕСТЕФ '96. О селекцији и наградама одлучивао је жири, у којем су били Татјана Бабовић, редитељка РТС-ТВНС и председница жирија, Светлана Парошки, уредница исте ТВ куће, Велибор Стојковић, етнолог Етнографског музеја у Београду, Невенка Ташић, новинар и Војислав Марјановић, песник, представник смотре. ФЕСТЕФ је отворен у четвртак, 16. маја, обраћањем председнице жирија, која је скренула пажњу на значај фестивала у очувању културне баштине. У петак, 17. маја пре подне одржан је округли сто ФЕСТЕФ-а са темом „Програм Фестивала 1997”. Истог дана поподне настављене су пројекције филмова, које су одржане и следећег дана, у суботу 18. маја. У 13 часова отворена је изложба слика и скулптура Петра Анђелковића, као и уметникове археолошке и етнолошке збирке, у атељеу и дворишту породичне куће. Истог дана у вечерњим часовима уследило је свечано проглашење победника, додела награда, као и пројекције инсерата награђених филмова у малој сали Дома културе. Једногласном одлуком жирија Гран при „Златни пастир” и новчана награда додељени су филму „Дан деветнаести”, аутора Машана Бошковића, у производњи РТС ТВ Приштина.

 „Сребрног пастира” за најбољу камеру и друга новчана награда, такође једногласно, су припали Јозефу Маџару, за сниматељски рад на филму „Божићни обичаји у Селенчи”. Свим ауторима су додељене дипломе за учешће на фестивалу.

Програм Смотре настављен је у понедељак, 20. маја у 19 часова, отварањем изложбе радова Уметничке радионице старих заната Манакове куће, у организацији Етнографског музеја Београд, која је била постављена у новоотвореној галерији Драгана Кецмана. Изложбу је отворила Драгана Стојковић, кустос. У уторак увече у холу Дома културе отворена је изложба „Стари занати у Пожаревцу и околини”, Народног музеја у Пожаревцу, за чију је поставку била задужена Даница Ђокић, кустос, а изложбу је отворио Мирољуб Манојловић, директор тог Музеја. У исто време отворена је и изложба „Народни рукотвор”. У наставку програма у великој сали Дома културе одржано је вече Југословенске кинотеке, у оквиру које су Радослав Зеленовић, филмски критичар и уредник филмског програма РТС-а, као и Стеван Јовичић, историчар филма, кучевској публици представили развој филма, као и богат материјал из архива кинотеке. Среда увече била је посвећена концерту етномузике, који је одржан у великој сали Дома културе и на којем је наступио квартет младих музичара из Београда „Балкански музички клуб”. Још један концерт одиграо се у четвртак, на истом месту, а у њему је наступио КУД „Коло” из Меленаца, који су тада обележавали 125 година постојања. У петак, 24. маја, такође у великој сали Дома културе, наступио је чувени фрулаш Бора Дугић. Овим концертом започето је са реализацијом одлуке Одбора Смотре да се сваке године, дан пре главног дана, одржи концерт посвећен инструменту или уметнику који га свира. Субота, 25. маја, означила је почетак главног дана Смотре. Поново је вашар најавио богат програм, а онда је уследила традиционална продајна изложба хомољског сира на простору зелене пијаце.. Такмичење у спремању старих народних јела „Златне руке”, и ове године одржано је у ресторану „Плажа”,  са седам такмичара из општине Кучево и гостом из општине Зајечар. Демонстрацију испирања злата на Пеку извео је Бора Војкановић.

У 14 часова кренула је свечана поворка, дефиле свих учесника са преко 1100 учесника из 16 општина, малишанима на челу поворке и атрактивним „ђаволом” Мајданпечана. Уз звуке фанфара у 16 сати започело је свечано отварање Смотре. У улози врховног пастира и ове године био је Лепомир Ивковић. И ове године Смотра се одигравала на летњој позорници смештеној на стадиону ФК „Звижд”. Наступ изворних група започели су такмичари из Шарбановаца који су представили обичај Клака, уследили су Јабланица и Валакоња, Старо село, Суви До и Осаница, Породин, Вражогрнце, домаћине - општину Кучево представили су Каона, Дубока, Шевица, Раденка, Ракова Бара, Кучајна, Косјерић, Велико Село и Кобиље, општина Мајданпек извела је обичај „Фашанци”, Мелница, Драгово, општина Рача, Кусадак, Сараорци су извели народни обичај „Даривање воде на Ђурђевдан” и на крају општина Деспотовац.

Хомољски мотививећ другу годину су били такмичарског карактера, те су награде додељене у познатим категоријама: најбољи народни обичај извела је изворна група из села Шарбановци, најбољи певач солиста уз пратњу оркестра био је Милисав Бечић из Сараораца, најбоље групе певача – мушка и женска биле су из Косјерића, за најбољи народни оркестар био је из Валакоња, награда за најбољег инструменталног солисту припала је Милошу Јовићу из Кучајне. Најбоља фолклорна група била је из Нереснице, најбољи вокални солиста био је Драгољуб Милосављевић из Деспотовца. Најлепша пастирица 29. Хомољских мотива била је Маја Савић из Турије. Она и њене пратиље и овог пута награђене су поклонима Златаре Мајданпек. Доделом награда затворени су, званично, Хомољски мотиви, али се вечерњи програм наставио у хотелу „Рудник”, где је одржан естрадни програм „Јоргованска ноћ”.

Програм „Хомољске ведрине”, одржан је у недељу пре подне, на платоу испред ресторана у Церемошњи, када су наступиле сеоске изворне групе општине Кучево, али и КУД „Абрашевић” из Чачка, као и познати дувачки ансамбл Миће Петровића, један од победника сабора у Гучи.

 

Пред прославу јубилеја 30 година Смотре, а на крају 1996. године, 16. децембра, Смотра изворног народног стваралаштва Хомољски мотиви, била је међу добитницима тада престижне Вукове награде.

 

 

Додатне информације