9. СМОТРА НАРОДНОГ СТВАРАЛАШТВА ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ ХОМОЉСКИ МОТИВИ, 14-16. МАЈ 1976.

У складу са закључцима саветовања организованог на претходним, Осмим Мотивима, а у контексту даљег јачања самоуправног социјализма, Скупштина Самоуправне интересне заједнице (СИЗ) културе ((пара)државни орган у социјалистичком систему) и Веће удруженог рада (које су чинили делегати ’радних људи’), уз нови Одбор, именовали су и Програмски савет. Наиме, иако се од оснивања сарађивало са стручњацима, Смотра до тада није имала Програмски савет као званично тело. За председника Одбора именован је Васа Бабић, а ово тело је имало још 18 чланова.

 Програмски савет је био још шири: уз Исака Амара, саветника за културу у Секретаријату СР Србије као председника, ту су се нашла још 22 члана, од стручњака из научних института, са факултета, из музеја и оних који су били делегирани преко Савеза аматера Србије, преко књижевника и публициста, до локалних културно-политичких ауторитета. Нови организациони тим је, у нади да ће променом термина избећи непријатности које доноси лоше време, донео одлуку да се Смотра те године одржи средином маја. Ефекти деловања Програмског савета препознају се у организовању трибине Источна Србија од праисторије до данас у Дечјем летовалишту у Кучајни, са идејом да она постане стални део манифестације. Те године излагања су имали др Петар Влаховић, етнолог, др Владимир Кондић, археолог и Драгослав Девић, етномузиколог. На деветој Смотри култура и привреда су се снажно умрежиле – 64 ’радне организације’ из читаве земље помогле су смотру као ’суорганизатори ’, покровитељи су били Златара из Мајданпека и Тиквеш из Кавадараца, а генерални покровитељ је била фабрика пива 7. септембар из Зајечара. Крај традиционалног дефилеа учесника чинила је ревија тада најмодернијих пољопривредних машина фабрике ИМТ, чиме је најављено отварање сервиса у Раброву. Дефиле је Телевизија Београд снимила и наредног дана емитовала у популарној емисији Недељом поподне, а Смотру у целини је снимала екипа Радио Београда за потребе својих програма. Рад на популарисању Мотива био је и улагање у њихову одрживост у економском смислу. Наиме, процена је да је манифестацију посетило око 35 хиљада гледалаца, што и приход од улазница (које су коштале десет, петнаест и двадесет динара) чини значајним уделом у финансијској конструкцији у којој су трошкови износили 620.000 динара. Такво искуство организатора испоставиће се изузетно важним за даље преобликовање манифестације.

У главном програму Смотре није било значајних иновација с обзиром на формално установљење Програмског одбора: извођачи су подељени у две групе које су наступиле на концертима у поподневним терминима другог и трећег дана, у суботу и недељу, а пратеће програме чиниле су изложбе уобичајених садржаја и рекреативно-такмичарске активности. Народне певаче, свираче и играче на девете Мотиве је упутило 15 општина из Подунавског и Зајечарског, а по први пут и из Шумадијско-поморавског региона. Представила су се 33 села. Број учесника је те године био рекордан – наступило их је готово хиљаду. Сценарио и режију је радио Драгослав Девић, а програм су водили Драган Петровић и Милан Кнежевић са Радио Београда. Стручни жири, који су чинили Десанка Ђорђевић, председник, Јасна Бјеладиновић, Љиљана Марковић, Ђорђе Марјановић и Растомир Васић, наградио је групе из Осанице, Калне и Каоне за „изворно играње”, културно-уметничка друштва из Мајданпека, Тополнице и Витанца за „уметничку надградњу изворног фолклора”, додељене сунаграде дечјим групама, извођачима обичаја, а те године установљене су и награде за категорије „солисти певачи без оркестра”, „певачи уз оркестар” и „групе певача”. Коначно, награђен је и већи број свирача на различитим инструментима: гајде, фрула – соло и у ансамблу, дудук и хармоника. Забележено је да су на овој Смотри изведене игре: Србијанка, Поломка, Влајиња, Тројанка, Руменка, Чачак, Качерац, Маказице, Тодорка, Вуцика (Vucika), Оп здрн (Op-zdrn), Батрна (Batrna- „стара”, „времешна”), Про рупта (Prorupta- „поново поцепана”), Пошoвој(Pošovoj – „змијолико”, „таласасто”), Пре пишор, Пре лок (Pre lok –„у месту”), Попљећита(Popljećita – „плетеница”, „уплетена”), Омољанца (Omoljanca– „Хомољка”), Шокц (Šokc– „мишеви”), Ђорђонка (Đorđonka- „Ђурђевка”), Симцита (Simcita– „осећајна”), Дајкуљица (Dajkuljica - „мала драга”), Бродичанка, Нагличанка, Цуца. Међу песмама изведенимна овој Смотри биле су и: Зелени се лишће ор`овоСву ноћ одим, Радо, Чија фрула овим шором свира, Чувам овце крај зелене јове, Ражано класје, Момче иде корак по корак, Девојка се сунцу противила, Стани горо, стани водо, Ој, ораје, ораје и Смедерево, граде од старина. На различитим инструментима свирана су стара и нова кола, као и импровизоване програмске мелодије: Џивџибарка, Нови моравац, Стара ђурђевка, Влашко оро, Моравац, Омољанца, Зов пастира.   

Додатне информације