5. СМОТРА НАРОДНОГ СТВАРАЛАШТВА ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ ХОМОЉСКИ МОТИВИ, 12-14. МАЈ 1972.

Развој манифестације је донео пред организаторе очекивање да први „мали јубилеј” – пета Смотра, буде посебно квалитетна и по свему већа од претходне. За такав задатак Организациони одбор је освежен и проширен у односу на дотадашњи. Нови тим је донео неколико значајних иновација. По први пут је штампан програм Смотре, приређена је ликовна изложба клуба „Милена Павловић Барили” из Пожаревца, организован је туристичко-рекреативни ауто-рели у сарадњи са Ауто-мото савезом Србије и клубом „Партизан”, представили су се песници из читавог Стига, а наступили су и победници дотадашњих певачких такмичења. Осим обогаћења програма, осмишљено је да Смотра отпочне премијерним сценским приказом Привега, обичаја везаног за култ мртвих са игром Марга, којег је са групом играча из Ракове Баре уприличио Стојан Велић. Вечерњи сати били су адекватан амбијент за овај приказ, те је манифестација започела већ у петак увече, чиме је промовисан тродневни програмски концепт. 
Учешће у Смотри је узео највећи број општина до тада – укупно 15 општина и два града, а по први пут су на Мотивима наступили гости из Вршца. Програм које је извело више од седамсто (730) извођача пратило је према проценама савременика преко 30 хиљада гледалаца. За најбоље наступе признања су добиле групе из Халова и Подгорца. Најлепша чобаница по мишљењу жирија била је Лалица Секулић из Рановца. У вези са Петом Смотром чешће се употребљава термин изворно („наступ сеоских изворних група”), у односу на „народне песме и игре” („наступ солиста, група и ансамбала народних песама и игара, гајдаша и фрулаша”). Осим тога, у штампаном програму и сачуваној документацији, на жалост, не побројавају се чак ни села из којих су извођачи дошли, али се поименце наводе победници са ранијих смотри који су наступили уз пратњу оркестра тада већ реномираног фрулаша Тихомира Пауновића: Изворинка Милошевић, Гордана Стојићевић, Светлана Станимировић, Гордана Несторовић и Слободан Лекић. Коначно, поводом првог јубилеја Мотива, а у циљу њихове популаризације, непосредно пред Смотру (29. априла) почела је са радом Радио станица Хомоље. Упамћено је да је емитовање започела снимком са плоче трубача Мирослава Матушића, који је својим свирачким умећем тада већ надалеко прославио своје родно село Бродица и само Кучево. 
Важну новост у организацији Пете Смотре представљало је и њено суфинансирање од стране Републичке заједнице културе, на основу процене да се ради о једној од најзначајнијих културних манифестација у Србији. Вероватно у вези са тим, генерални покровитељ била је Политика, која је обезбедила вредне награде за групе и појединце и, наравно, допринела маркетингу простором који је у више својих издања издвојила за Мотиве. Ово је био важан допринос видљивости манифестације у штампаним медијима, с обзиром на то да је, захваљујући ангажовању Милана Кнежевића, Смотра од почетка популарисана на таласима Радио Београда, у то време изузетно утицајној медијској кући. Новина у супротном правцу је била да су по први пут програм Смотре водили људи „из краја” – Волгица Павловић и Божидар Унгурјановић. 
Иако је име Драгослава Девића, етномузиколога, помињано још у вези са утемељењем и именовањем манифестације, у написима о првим Смотрама улога стручњака није посебно назначавана. Ипак, у приказу Пете Смотре постаје јасније да су стручњаци за музику, игру и ношњу били присутни не само као чланови жирија, већ и да су учествовали у концептуализацији и режији Смотри. Уз поменутог Драгослава Девића, биле су ангажоване и Радмила Петровић, етномузиколог, Оливера Младеновић, етнолог, истраживач народних игара, Десанка Ђорђевић, Богданка Ђурић и Јелена Вујошевић, чланице ансамбла „Коло”, касније педагози за народне игре и кореографи, као и Јасна Бјеладиновић, етнолог – експерт за ношње. У својим сећањима на Хомољске мотиве поводом великог јубилеја Јасна Бјеладиновић-Јергић и Богданка Ђурић су истакле велику улогу стручњака за музику и игру окупљених у Одбору за народну уметност Савеза аматера Србије за утемељење ове манифестације, с обзиром на то да су поред стручности у њу уградили много ентузијазма. Несумњиво је да су Мотиви као манифестација развијани амбициозно и одговорно. 

Додатне информације