ИЗЛОЖБА СЛИКА НАДЕ ДЕНИЋ И МИЛАНА ЈАКШИЋА

Свечано отварање изложбе је у четвртак, 21. новембра у 12.00 часова, у Завичајној галерији Центра за културу Кучево.

Прави разлог честих заједничких наступа Нада Денић и Милан Јакшић никако се не може образлагати само животном блискошћу овог уметничког пара. Њихово стваралаштво и изложбене експозиције покреће суштински слично поимање живота и уметности. Двоје уметника своје сликарске акције заснивају на истинским доживљајима природе и стварности које никако не интерпретирају, већ их претачу у засебни свет слике исказујући бит света у коме живе и стварају. 

У актуелним остварењима Наде Денић и Милана Јакшића нема сувишних елемената.  Апстраховањем виђеног, свођењем сваког елемента слике на неприкосновени ликовни податак и знак – остварене су прочишћени, целовити и ауторитативни пиктурални искази. При томе, апстракцијска сликарства Наде Денић и Милана Јакшића нису резултат аналитичког поимања слике/сликарства. Ни један ни други уметник не спадају у категорију заклетих и „дежурних“ модерниста који спроводе ажурна проверавања пропозиција слике  успостављених током историјских авангарди или заснованих на мондријановским, баусхаузовским, гринберијанским, аргановским или неким другим теоријама. Заправо, засебност апстракцијских слика Наде Денић и Милана Јакшића базирано је на одсуство било каквог ананлизирања и теоретисања. У овим опусима све је засновано на непосредном искуству и сликарском доживљају. 
У апстракцијским сликама Наде Денић још увек постоје далеке асоцијације на незаборављене призоре природе и пејзажа. Бавећи се природом ова уметница доспева до аутентичне природе слике, до пиктуралне засебности, до самосвојне ликовне географије саздане од боје, геста, линије... Тек понеки детаљ, попут крхког цртежа-знака (који евоцира изглед листа) или трагова цурења разређене боје што се слива низ платно,  приближава нас утиску  натуралности. У Надиним сликама нема евокације, призива и описа изгледа природе. Надине слике говоре о вечним природним принципима, о константном дијалектичком кружењу, о егзистирању и о цивилизацијском опстанку.  
Другачији су сликарски пориви Милана Јакшића. Овог уметника иритирају трауматични догађаји из стварности, посебно искуство из времена недавне прекретнице векова током које су биле актуелне бројне геополитичке промене и  разграничавања. Због тога је његовим сликама линија претворена у граничну црту. Граница се као тема и мотив прво појавила у једној Јакшићевој серији апстрактних слика из деведесетих а  потом су граничне линије „прошириле“ и трансформисале у  једноставне геометријске слике хоризонтално послаганих бојених трака. У актуелном циклусу слика тај геометријски распоред је „разбијен“ брзим гестуалним и експресивним потезима. Уместо линеарних композиција, ођедном се тим хоризонталним гестуалним траговима створио и отворио простор слике – динамичан, дубок, узбудљив, ликовно квалитетан и препун бојених, материјализованих  ликовних вредности. Тим и таквим  простором пулсира интензивни живот слике, један вибрантни пиктурални витализам испуњен бројним пластичким, метафоричким и поетским значењима.     
Овом изложбом, можда најубедљивије до сада, Нада Денић и Милан Јакшић својим одиста зрелим сликарствима, нескривено исказују чудесну  радост сликања, једно хедонистичко схватање света и уметности. Таквим ставом ово двоје уметника као да настоје да се супротставе данашњим уметничким тенденцијама које су ненаклоњене сликарству и његовој функционализацији у свету, култури и у окружју већ успостављене нове визуелности. Због тога се чини да овом својом изложбом Нада Денић и Милан Јакшић настоје да (са)чувају дигнитет слике и њеног смисла, те да реафирмишу хуманитатис принципиа артис у актуелним  уметничким и друштвеним токовима. 
Сава Степанов
 
Нада Денић је завршила ликовну академију у Београду, као постдипломске студије на одсеку вајарства. Члан је Удружења ликовних уметника Србије од 1980. 
Одмах по завршетку студија на одсеку за вајарство ликовне академије у Београду почела је са излагачкоим активностима и са друштвеним ангажовањем у култури. Једна је од оснивача галерије Стара Капетанија која је и данас средиште ликовног живота у Земуну и Београду. Оснивач је две велике ликовне манифестрације: Бијенале цртежа Србије и Међународно Бијенале графичке уметности ЕX ЛИБРИС који данас још постоје. 
Професионално се бавим вајарством и визуелним уметностима. Прву самосталну изложбу отворила је 1979. године.
Била је члан управе Удружења ликовних уметника Србије, а данас је члан међународне уметничке групе Deep Black и групе графичара Лутајући отисак. Њени радови налазе се у бројним колекцијама у земљи и иностранству. Излагала је на више од 500 колективних и 35 самосталних изложби у земљи и иностранству. 
Сарађивала је са галеријама и институцијама културе у Србији и са сличним институцијама у Словенији, Мађарској, Словачкој, Енглеској, Немачкој, Италији, Аустрији, Босни и Херцеговини, Македонији, Хрватској, Тунису и Румунији.
Учествовала је у раду уметничких радионица и ликовних колонија у Србији, Словенији, Мађарској, Румунији, Тунису...  
Била је учесник у неколико међународних и домаћих уметничких пројеката, као што су: Светска изложба награђених аутора графике, Нирберг, Немачка, Катовице Пољска, 2001. Уметност у Војводини данас, Нови Сад 2007, Deep Black, The Print Connection, Келн, Немачка, Ливерпул, Енглеска и Панчево, Србија 2014-2015, Симпозијум југословенске колоније за скулптуру, Суботица, Међународне  вајарске  колоније  Бакар, Бор, Прилеп, Македонија, вајарска колонија, Даниловград, Црна Гора, 32. Међународни вајарски симпозијум TERRA, Кикинда, 1985-2014, Тријенале југословенске керамике, Београд, Панчевачка изложба југословенске скулптуре, Међународна изложба,   56 DONNE AMOROSE, Латина. Италија, Изложба графика, VIAGGIO IMMAGINARIO, Беневенто, Аркос Италија, 235 км/100 years-Serbian and Austrian Artist Now, Беч 2014, Изложба kunst in Dorf, Ремонт галерија, Београд 2016, Међународна изложба Дунавски дијалози, Нови Сад 2014.
Добитник је награда за скулптуру, сликарство, цртеж и графику и награде за друштвено ангажовање из области културе.
 
Милан Јакшић је завршио Правни факултет у Београду, a затим студирао и на Ликовној академији у Новом Саду. Члан је Удружења ликовних уметника Војводине.
Радио у Историјском архиву у Панчеву. Читавог живот радио у области културе, заштити културне баштине и промоцији културе различитости.  
Основао је Галерију у Архиву у којој су се одржавале важне архивске и ликовне изложбе. 
Заједно са Надом Денић, оснивач је две велике ликовне манифестрације, Бијенале цртежа Србије и Међународног Бијенале графичке уметности ЕX ЛИБРИС који данас још постоје. 
Професионално се бави сликарством. Прву самосталну изложбу отворио је 1974. године.
Био је председник Удружења ликовних уметника Војводине, а члан је међународне уметничке групе Deep Black и групе графичара Лутајући отисак. Његови радови налазе се у бројним колекцијама у земљи и иностранству. Излагао је на више од 500 колективних и 33 самосталних изложби у земљи и иностранству. 
Сарађивао је са галеријама и институцијама културе у Србији и са сличним институцијама у Словенији, Мађарској, Словачкој, Енглеској, Немачкој, Италији, Аустрији, Босни и Херцеговини, Македонији, Хрватској, Тунису и Румунији.
Учествовао је у раду уметничких радионица и ликовних колонија у Србији, Словенији, Мађарској, Румунији, Тунису...
Милан Јакшић је био учесник у неколико међународних и домаћих уметничких пројеката, као што су: Уметност у Војводини данас, Нови Сад 2007, Deep Black, The Print Connection, Келн, Немачка, Ливерпул, Енглеска и Панчево, Србија 2014 - 2015, Укрштање класичног и иновативног: Савремене графика  Будимпешта - Нови Сад,2011, Изложба графика, VIAGGIO IMMAGINARIO, Беневенто, Аркос Италија, 235 км/100 years-Serbian and Austrian Artist Now, Беч 2014, Слутња-Крв-Нада, изложба 100 година српског сликарства, Кунстлерхаус, Беч 2014., Изложба kunst in Dorf, Ремонт галерија, Београд 2016, Неподношљива Лакоћа Транзиције, Париз 2017, Француска, Међународна изложба Дунавски дијалози, Нови Сад 2017.
Добитник је награда за сликарство, цртеж и графику и награде за друштвено ангажовање из области културе.