НАГРАДЕ 25. ФЕСТЕФ-а

Оцењивачка комисија 25. Фестивала телевизијског етнолошког филма – ФЕСТЕФ, у саставу Радослав Зеленовић, филмски радник– председник, и чланови Владимир Боцев, етнологи др Слободан Наумовић, етнолог,прегледала је све пристигле филмове. На Фестивал је пријављено 59 филма и сви суприказаниу званичној конкуренцији. Оцењивачка комисија се састајала 2, 3и4. августа2016. године. На основу Правилника Фестивала телевизијског етнолошког филма – ФЕСТЕФ,  Oцењивачка комисија је донела следећу

О Д Л У К У:

Гран при „Златни пастир“додељује се филму ИСПОД ХРАСТАаутораСЛОБОДАНА СИМОЈЛОВИЋА,у производњи ТРАЈНИ ЗАПИС, БЕОГРАД,за зналачко коришћење мотива посецања старог записа, метафоре о крајње неодговорном односу према културном наслеђу, али и поцртавање значаја духовости традиције задужбинарства као начина превазилажења колективне неодговорности.

„Сребрни пастир“ за етнолошки записдодељује се филму„ОСЕЊА СТАРЕ ПЛАНИНЕ“,аутора СВЕТЛАНЕ МИЉАНИЋ, у производњи РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈЕ ВОЈВОДИНЕ, за маштовита решења у приближавању гледаоцима нематеријаног културног наслеђа казивача са Старе Планине који говоре шопским говором.

„Сребрни пастир“ за најбољу режијудодељује се БРАНКУ СТАНКОВИЋУ за режију филмова „КАШУБИ, ПОЉСКИ ХАЗАРИ“ и„МАЛА ЦРНА ГОРА“, у производњи РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈЕ СРБИЈЕ, за допринос разумевању како богате културе блисог, а недовољно познатог словенског народа, тако и блиског а скрајнутог подручја које припада заједничком културном наслеђу.

„Сребрни пастир“ за најбољи сценарио додељује се ауторуБРАНКУ РАДАКОВИЋУ за филм „ЛИМУНОВО ДРВО“, у производњи БРАНКА РАДАКОВИЋА,за мајсторско преплитање сведочанстава учесника једног од најузбудљивијег периода рок ен рола на нашим просторима.

 „Сребрни пастир“ за најбољу камерудодељује се РАДОСЛАВУ ВЛАДИЋУ у филму „КОРЕНИ ЗЛА“ у производњи ПРАДОК БЕОГРАД, за сведен, ефектан, сниматељски рад који понире у душевни свет починиоца натежих злочина.

 „Сребрни пастир“ за најбољи аматерски филм додељује се филмовима из серијала „РАЗГОВОРИ ПОКРАЈ ПУТА“,  „ДРАГАН НЕГОВАНОВИЋ“ и „ВИНКА И БОРИСЛАВ“ аутора ДОБРИВОЈА И ДОБРИЛЕ ПАНТЕЛИЋ  у производњи „ТРИ Д“, за пажњу и подршку коју посвећују казивачима из свог родног краја.

 „Сребрни пастир“ и повеља CedricDallierза најбољи страни филмдодељује се филму „БИТИ ИЛИ НЕ ИВАН ХИТИ“у режији БРАНКА ЛАЗИЋАу производњи РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, за подршку дубоко људском поступку човека и педагога, који је у јеку рата, током деведестих, спасавао културно и верско наслеђе српског народа суочавајући се и онда, па чак и данас, са неразумевањем, претњама и презиром сопствених сународника.

„Сребрни пастир“ за најбољи страни аматерски филм додељује се филму „ЈЕДИНА КНЕЖЕВИНА НА БАЛКАНУ“, аутора СИНИШЕ КЕСАРА, ПРИЈЕДОР (Република Српска - БиХ), за уверљиво визуелно сведочење како локална заједница вреднује сопствено наслеђе, успевајући при том, да решава и горуће друштвене проблеме.

Поступајући по Правилнику, Оцењивачка комисија је Специјално признање, доделила ВЛАДИМИРУ ПЕРОВИЋУ, за филм „ВО СВЕТИЊА“, у производњи Радио телевизије Војводине, за храбро сучељавање ставова етнолошке струке и тумачења казивача, и филм „ПЛАВА ГАЈЕТА И СИВИ БЕТОН“, у производњи Центра за културу Тиват, за поетично осликавање женског виђење рибарења у Боко-Которском заливу. 

За аматерски филм „СТАРИ ЗАНАТИ“ Специјално признање додељује сеЗВЕЗДАНИ СТАНОЈЕВИЋ, за свежину и жар којим деци преноси знања о традиционалним занатима.

Специјално признањедодељује се филму „ДРЕЉА ОГОРЕЉА“, аутора СЛАЂАНА СТОЈАНОВИЋА, у производњи РТС – Дописништво Врање, за непосредно и целовито сведочанство о мање познатим елементима ускршњих обичаја у Бујановцу.

Специјално признањедодељује се филму„ПОЛА ВЕКА У КУЋНОМ ПРИТВОРУ“, аутора РАДОВАНА ЛАЗАРЕВИЋА, у производњиРТС – Дописништво Ваљево, за труд аутора који је показао да никада није касно да локална заједница превазиђе предрасуде и да увек постоји начин за помоћ појединцу и његово укључење у животне токове.                                                                                                   

За укупан допринос бележењу традиционалне и савремене културе на овим подручима Специјално признање додељује се ПРВОЈ СРПСКОЈ ТЕЛЕВИЗИЈИ. Оцењивачка комисија посебно указује на значај храброгприступа у филму„ВАЉЕВСКА ГРАЧАНИЦА“, који опомиње на катастрофалне последице уништавања сопственог културног наслеђа.

 

БОЈАН КРСТИЋ ПОНОВО НАЈБОЉИ У КУЧЕВУ

На 11. Фестивалу „Труба Мирослава Милета Матушић“ у Кучеву, награду за најбољег трубача освојио је Бојан Крстић из Владичиног Хана, док је награда „Мирослав Матушић“ припала Саши Крстићу из Сурдулице. У такмичарском делу наступило је укупно 12 трубача, свирајући по две нумере од којих је једнА била из опуса Мирослава Матушића. Одлуку о најбољима је донела стручна комисија у саставу др Данка Лајић Михајловић етномузиколог, Миша Богдановић професор трубе и Велизар Матушић музичар.
У ревијалном делу програма овогодишњег Фестивала наступили су чланови Фолклорног ансамбла Центра за културу Кучево, Ивана Матушић и оркестар прошлогодишњег победника Марјана Крстића из Сурдулице.
 

11. ТРУБА I 25. ФЕСТЕФ

11. Фестивал "Труба Мирослава Милета Матушића" биће одржана у Кучеву, у уторак 26.. јула ове године. Најбољи трубачи солист такмичиће се за две престижне награде: за звање најбољег трубача Фестивала и за награду "Мирослав Матушић" намењену трубачу који је свој наступ извео најприближније виртуозу какав је био Миле Матушић.
 
Одмах наредне недеље Кучево ће бити у знаку 25. Фестивала телевизијског етнолошког филма - ФЕСТЕФ 2016. ФЕСТЕФ ће трајати 2, 3 и 4. августа, а већ у понедељак, 8 августа, очекује нас отаврање још једне, 15. по реду, колективне ликовне изложбе "Браничевска палета".

O Кучеву

Мапа Кучево град - Мапа Кучево општина - Како доћи до Кучева

Кучево Околина   У залеђу Дунава са једне, окружена Хомољским планинама са друге стране, налази се општина Кучево. Захвата површину од 721 км2. Рељеф се креће од равничарског (у доњем току реке Пек), од брдско-планинског који обухвата шумовите пределе Звишких планина, Северног Кучаја и северозападне обронке Хомољских планина. Надморска висина креће се од 120м (град Кучево) до 920м.
Ова област позната је као Звижд, а у њеном самом средишту, на обали реке Пек смештен је град Кучево који је административни, привредни, политички и културни центар Општине. Са околним насељима град има око 6000 становника.

Кучево Центар Хотел Рудник   Кучево и околина од давнина познати су као рударски крај, посебно богат племенитим металима. Археолошка налазишта потврђују да су се на овом подручју још римљани бавили ископавањем и прерадом руде, а приче о златоносном Пеку и данас голицају машту авантуриста.

   Од културно историјских споменика издвајају се археолошко налазиште римског рударско-металуршког центра Краку Лу Јордан из 3 в.н.е. и Вила Карађорђевића у Нересници, а од природних лепота пећине Церемошња, Равништарка и Дубочка пећина. Подручје Кучева обилује и шумама, што климу чини веома пријатном у току целе године.

Кучево Панорама    У општој ужурбаности 21. века, овај крај је сачувао нешто од шарма и патине давних времена. Традиционалне културне вредности, древни народни обичаји, необична, често мистична, веровања, темпераментне влашке игре, народне ношње живописних боја само су део заоставштине која се чува и преноси.

   Легенда домаће забавне музике Ђорђе Марјановић рођен је у Кучеву, где и данас повремено борави. У оближњем селу Нересница, рођен је и најраније детињство провео је велики српски пеник Стеван Раичковић. Жанка Стокић, чувена предратна глумица, по многима највећа дива српског глумишта свих времена, део свог детињства провела је у Раброву, насељу у околини Кучева.

   Најзначајније културне манифестације у општини Кучево су: Смотра изворног народног стваралаштва „Хомољски мотиви“, Међународни фестивал телевизијског етнолошког филма ФЕСТЕФ и Позоришне свечаности „Жанки у част“.

 

ХОМОЉСКИ МОТИВИ 2016.

49. Смотра изворног народног стваралаштва "Хомољски мотиви" биће одржана у Кучеву, у суботу 11. јуна 2016. године. Тог дана биће одржан главни програм Смотре - Концерт изворних група и низ других традиционалних садржаја. И дани пре другог викенда у јуну биће у знаку "Хомољских мотива". Публика у Кучеву имаће прилике да погледа низ занимљивих концерата, позоришних представа, ликовних изложби...

Како доћи до Кучева

Мапа Кучево град - Мапа Кучево општина - О Кучеву

Кучево је од Београда удаљено 135 километара.  За путовање сопственим превозом најкраћи правац је: аутопут Београд – Ниш (до искључења зa Пожаревац), затим заобилазницом око Пожаревца и даље магистралним путем М24 (Пожаревац – Кучево – Мајданпек – Неготин) до Кучева.

Кучево је од Пожаревца удаљено 54, од Мајданпека 45, а од Дунава (Голубац) 30 километара. Са Петровцем на Млави повезано регионалним путем(30км).

АУТОБУСКЕ ЛИНИЈЕ БЕОГРАД – КУЧЕВО

(Поласци са Аутобуске станице Београд)

ВРЕМЕ ПОЛАСКА ИЗ БЕОГРАДА

ВРЕМЕ ДОЛАСКА У

КУЧЕВО

 

ПРЕВОЗНИК

 

НАПОМЕНА

 

6:45

 

9:10

УНАКОП

САОБРАЋА СВАКОДНЕВНО

 

8:30

 

11:10

УНАКОП

САОБРАЋА СВАКОДНЕВНО

 

9:45

 

12:45

АРИВА – ЛИТАС

НЕ САОБРАЋА НЕДЕЉОМ

 

11:45

 

14:25

АРИВА – ЛИТАС

НЕ САОБРАЋА СУБОТОМ И НЕДЕЉОМ

 

14:15

 

16:55

УНАКОП

САОБРАЋА СВАКОДНЕВНО

 

17:00

 

19:30

УНАКОП

НЕ САОБРАЋА СУБОТОМ

 

18:45

 

21:15

АРИВА – ЛИТАС

САОБРАЋА СВАКОДНЕВНО

 

Воз на релацији Београд – Кучево полази са Главне железничке станице Бeоград у 15:40 часова. Путовање до Кучева, по реду вожње, траје 3 сата и 55 минута.

Додатне информације